Изборне преваре: Прасићи, јагњићи и остале технике

Транспаренси интернешнел у БиХ у протеклих нешто мање од 3 мјесеца истраживала је како и на који начин су странке водиле предизборну кампању. Посебан аспект ове организације стављен је на кориштење јавних ресурса локалних заједница и кандидата за начелнике или градоначелнике у предизборне сврхе. На узорку од 70 локалних заједница у БиХ Трансаренси интернешнел је прикупила више од 1.500 оваквих неправилности.

„Неки су ишли толико далеко да су конкретно и дијелове своје кампање финансирали буџетским средствима. Укључујући Мићу Мићића и Игора Радојичића. Затим примјер из Бановића и из Високог, гдје су заправо сви ови начелници и градоначелници себе промовисали на билбордима, кроз друге видове кампање, а да је све то плаћено из буџета града или општине“, каже Ивана Корајлић из Транспаренси интернешнел.

Отварања инфраструктурних пројеката и други догађаји организовани од стране институција, најчешће су искориштавани у предизборне сврхе. Све то, јесте злоупотреба јавних функција и јавних средстава, наглашавају аналитичари.

„Зашто њима у ствари и треба да се служе разним малверзацијама, куповином гласова, потплаћивањем људи под шатором, прасићи, јагњићи, пиво, добијање посла и слично? Једноставно немају шта да понуде људима и онда се служе управо овим стварима, овим техникама, да на један не тако частан начин дођу до гласова, дођу поново до изборне побједе и да наставе да се понашају као што су се понашали“, сматра политиколог Велизар Антић.

Из бањалучког Центра за људска права као посебан аспект изборних превара издвајају случајеве трговине мјестима у бирачким одборима. Коалиција за слободне и поштене изборе „Под лупом“ забиљежила је чак 50 оваквих злоупотреба. Циљ који имају политичке странке у овом случају је потпуна контрола бирачког мјеста.

„Видјели смо да људи отворено о томе причају, да су у ствари чланови једне странке, али да су у бирачком одбору на мјесту које припада другој странци. Посебно је то у срединама гдје нема припадника једног конститутивног народа, а та мјеста у бирачким одборима припадају странкама из тог конститутивног народа, да се то препусти `домаћим` странкама. На тај начин долазимо у ситуацију да један цијели бирачки одбор буде из једне странке или већина“, истиче представник Центра за људска права из Бањалуке, Драган Тодоровић.

Предизборне године у Српској, али и БиХ, обиљежиле су и уцјенивања радника. Сви запослени у јавном сектору, најчешће имају јасне инструкције коме требају дати свој глас или како и на који начин требају обезбиједити неопходан број гласова за одређене кандидате. 

„Они на те гласове рачунају у самом старту. На гласове које су добили захваљујући извјештавању јавног сервиса, на гласове које ће евентуално купити, платити, на гласове људи које ће запослити у јединицама локалних самоуправа, министарствима, у јавним предузећима. Једноставно све је то вид малверзација, манипулација“, каже политиколог Велизар Антић.

Ивана Корајлић из Транспаренси интернешнела у БиХ додаје:

„Странке генерално користе сву апсолутну контролу коју имају и над јавним предузећима и над установама, над свим институцијама, да би на тај начин намакли гласове, обезбиједили подршку. А ево видимо да се то дешава и на нивоу организованог криминала.“

Уколико посматрамо досадашњу праксу када је у питању процесуирање криминала, не само у току изборног процеса, тешко је очекивати да ће тужилаштва реаговати и у наредном периоду, категорични су у Транспаренси интернешнелу БиХ.

(БН)