Некад било сад се спомињало: Мачак умјесто ТВ антене

– Први телвизијски апарат у село Чешаљ код Вишеграда донио је Лука Вуковић, локални хармоникаш, 1973. године – било је то право чудо за комшије.

Лука, његови родитељи и браћа морали су да отрпе навалу гостију.

“Дизала се права узбуна кад су се на Телевизији Београд емитовали неки значајнији спортски догађаји. Тада би наш славски сто попунили моји другови из села Халуга, Убаве, Коритника и Чешља, а многима није било тешко да посједају и по поду и гледају, рецимо, директан пренос бокс меча између Клеја и Фрејзера“, прича Лука.

Тај чувени меч одржан је у три сата ноћу по средњоевропском времену.

Навијачи су долазили код Вуковића да гледају и фудбалске утакмице, посебно кад је играла репрезентација Југославије.

“Сјећам се да смо, као у биоскопу, на `Искрином` црно-бијелом телевизору гледали фудбалску утакмицу Југославије и Француске, чији је резултат био 1:1. Бучно се навијало тако да је цијела кућа озвањала као да је свадба“, прича бивши хармоникаш.

Лука памти да је једне зиме велики снијег поломио кровну антену, а стална екипа млађих комшија и комшиница гледала је ко зна коју по реду епизоду тада популарне серије “Градић Пејтон“.

Домаћин није имао времена да се пење на кров да намјешта антену, па је умјесто ње стављен обичан ексер са комадићем изловане жице.

“Ни то није пуно помагало. Онда се случајно на телевизор попео размажени мачак Тоша и слика се смирила. Тако смо, док је епизода трајала, миловали наизмјенично мачка само да би остао да ту чучи и не квари нам слику на екрану, „ испричао  је Вуковић.

Први тв репетитор Телевизије Београд у вишеградској општини изграђен је 1963. године на брду Горња Лијеска, а први телевизијски апарат купило је руководство вишеградске бање.

Лука се сјећа да је сала у Старој бањи, гдје је телевизор на специјално изграђеној полици био постављен, била стално пуна, а гости на новогодишњем дочеку су више гледали на екрану гегове Чкаље и Мије него што су јели, играли и веселили се.

Лукин “Искрин“ лампаш отишао је у заслужену пензију након 15 година максималне употребе.

Замијенио га је колор телевизор “ЕИ” из Ниша, али програм на њему је, за разлику од лампаша који је био омиљен у неколико села, гледала само Лукина породица.

(БН)