Истраживање: Дејтон није испунио очекивања студената у БиХ

Прошло је 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, а Босна и Херцеговина се од тада није много помјерила у напретку. У постдејтонском животу се преплићу три генерације од којих неке имају директан утицај на живот и прилике у БиХ, а за неке би тек требало да дође вријеме.

Прва послијератна генерација је увела и предводила сукобљене стране у агресији и учествовала у стварању Дејтонског споразума. Друга генерација је она која је дјеловала од 1995. године на овамо. Њој припадају сви они који су учествовали у политичком животу и протраћили двије и по деценије, нису искористили могућности демократских промјена, али су нас успјели обесхрабрити и увјерити да су оне немогуће.

Но, ту су и они који су рођени и социјализовани након Дејтона, у окриљу различитих интерпретација и тумачења. Различити ставови у зависности од тога гдје су живјели су неизбјежни код ове генерације која једина није учествовала у црним процесима, а какви су њени ставови испитали су студенти Универзитета у Бањалуци.

Истраживање ставова студената о Дејтонском мировном споразуму

У анкети је обухваћено 597 испитаника са свих универзититета у БиХ, односно Универзитета у Сарајеву, Универзитета у Бањалуци, Свеучилишта у Мостару, Универзитета у Тузли, Универзитета у Источном Сарајеву, Универзитета у Зеници, Универзитета “Џемал Биједић”, Универзитета у Бихаћу и неколицина њих са приватних универзитета.

Ови студенти су живјели унутар међусобно супротстављених и конфликтних интерпретација и тумачења непосредне прошлости који са собом доносе и опасност од нових сукоба. Какви су онда по том питању ставови оних којима БиХ остаје?

Више од трећине испитаника сматра да је Дејтонски споразум добро рјешење, односно 36,5 посто испитаника сматра да је овај уговор једино могуће или добро рјешење које политичке елите БиХ не поштују. С друге стране, крајње негативан став уочљив је код 18 посто испитаника, колико њих сматра да је Дејтон лоше рјешење и камен спотицања развоју ове државе.<бр /><бр />Чак 27 посто испитаника бошњачке националности сматра како је Дејтонски споразум препрека на путу развоја БиХ. За разлику од њих, одговор на то питање код припадника српске националности износи троструко мање, тек осам посто, док исти став дијели 16 посто испитаних хрватске националности.

<имг срц="/стораге/имагес/2020/11/22/302302/истразивање-дејтон-није-испунио-оцекивања-студената-у-бих-2.wебп" алт="" wидтх="636" хеигхт="364" /> 

Овакви односи резултата спроведених међу студентима различитих националних припадности готово да пресликавају доминантне политичке наративе међу конститутивним народима.<бр /><бр />Интересантан је податак да је готово једнак број студената у Бањалуци и Сарајеву изабрао одговор који сугерише како је Дејтонски споразум одраз политичке свијести и да га је потребно чувати.

Чини се да се званично мишљење политичких елита Сарајева и Бањалуке које деценијама доминира у јавном простору не подудара са мишљењем студената, па се поставља питање и легитимности ставова политичких лидера међу академском популацијом.<бр /><бр />Истраживање је обухватило и став студената о могућим рјешењима за функционалну БиХ у оквиру Дејтона.<бр /><бр />Више од половине испитаника увјерено је како узрок постојећих проблема лежи у Дејтонском мировном споразуму, бирајући одговор да је његова најзначајнија, а каткад и једина сврха заустављање рата.<бр /><бр />Надаље, увјерени су да је након 25 година дошло вријеме за његову модификацију. Мањи проценат студената, 13 посто, дало је потпуно супротан одговор, сматрајући како је Споразум потребно чувати јер представља одраз политичке свијести и различитих националних интереса.

Закључно, студенти не држе до тога да је Дејтонски мировни споразум идеално рјешење, али сматрају ни да није највећи проблем.

<имг срц="/стораге/имагес/2020/11/22/302303/истразивање-дејтон-није-испунио-оцекивања-студената-у-бих-3.wебп" алт="" wидтх="633" хеигхт="423" /> 

Негативан став студената према Дејтонском мировном споразуму, без обзира на којем универзитету студирају испитаници, може се видјети и из одговора на ово питање. На сваком универзитету доминира мишљење да Споразум више није оптимално рјешење, да је само зауставио рат и да овај акт треба мијењати.<бр /><бр />Убједљиво најнегативнији став изразили су студенти зеничког универзитета на коме три четвртине студената дијели ово мишљење, а затим слиједе Сарајево, Мостар, Бањалука, Тузла и Источно Сарајево<бр /><бр />

Студенти БиХ су сагласни и да Дејтонски мировни споразум није испунио очекивања. Овакав негативан став на свим универзитетима потврдјује претпоставке из претходних питања, да Дејтонски мировни споразум очигледно није положио испит пред студентима ни на једном универзитету у БиХ.

Осим промјене Дејтона, студенти се залажу и за промјену самог Устава државе. Чак 68 посто њих сматра да је дошло вријеме за корјените промјене акта на којима почива БиХ.

На питање гдје виде Босну и Херцеговину у будућности студенти у Бањалуци, Источном Сарајеву и Мостару је углавном нису видјели да ће уопште постојати.

Нешто оптимистичнији поглед на будућност забиљежен је на универзитетима у Сарајеву, Тузли и Зеници с тим да испитаници потоња два града више вјерују у статус qуо у односу на федерализацију државе.

 <имг срц="/стораге/имагес/2020/11/22/302304/истразивање-дејтон-није-испунио-оцекивања-студената-у-бих-4.wебп" алт="" wидтх="940" хеигхт="514" /> 

Такође, резултати показују да више од половине студената у БиХ уопште није прочитало садржај Дејтонског мировног споразума. Сарајевски студенти су имали нешто бољи проценат када је у питању ишчитавање текста, док су се бањалучки студенти изјаснили да се о Дејтону информишу путем медија и интернета.

(Клиx)