Економисти упозоравају: Опасно узимати кредите ММФ-а без плана утрошка

Савјет министара Босне и Херцеговине затражило је од Међународног монетарног фонда 1,5 милијарди марака, као помоћ за рјешавање кризе изазване вирусом корона.

Економисти упозоравају да ново задужење представља опасност по све грађане Босне и Херцеговине јер, јер план потрошње ММФ-овог кредита у БиХ није добро осмишљен.

- БиХ планира да се задужи за нових милијарду и пет стотина милиона КМ. Детаљи и услови овог кредитног задужења још увијек нису познати, саопштено је из ММФ-а.

„Власти су затражиле ЕФФ (Фонд за проширене аранжмане ) у вриједности од 750 милиона евра. Услови који се вежу за добијање новца још увијек нису финализовани“, рекао је резидентни представник ММФ-а у Босни и Херцеговини Ендрју Џуел.

Више информација о новом задужењу нема ни из надлежних институција.

До сада су обично тврдили да су ранија задужења била у сврху стабилизације економије.

Међутим, тако не мисле стручњаци. Сматрају да ново кредитно задужење не би требао бити одобрено, јер нису реформисане ни застарјеле обавезе и обећања. С милијарду и по марака новог дуга, Босна и Херцеговина би досегла скоро 50 посто задужености од БДП-а. Одговорни, кажу економисти, не нуде ни нове пројекте.

„Овог момента нема пројеката. Постоји један израз у народу "сеци уши, крпи гаће". Нема пројеката, а и ако их има то су пројекти капиталих улагања. Аутопут не прави новац не запошљава људе, а оно што нама треба је да запошљавамо људе и правимо новац“, каже економиста Зоран Павловић.

Економиста Светлана Ценић каже да власт у БиХ од 2009. године прави исте манипулације када је у питању новац од ММФ-а. Она појашњава да се прво узме неколико транши од кредита, а онда када дође до извршења преузетих обавеза, које су обично реформског карактера, као што су боља финансијска слика, проблем корупције или превеликог трошења, аранжман буде отказан. Прије тога, новац који ће враћати грађани је већ покупљен, истиче Ценић, и додаје да ће задужење и овога пута бити у друге сврхе. 

„Узеће неколико рата овог кредита. И то ће се потрошити да се купе избори. Јер сада, врло им је хитна консолидација како добити опште изборе, јер то је од кључне важности. А исто ће то урадити од оних 250 милиона Европске уније“, каже Свјетлана Ценић.

Да се власт у БИХ не либи да тражи финансијску помоћ, потврдио је и састанак чланова Предсједништва БиХ са високим представником Европске уније Жозепом Борељом. Милорад Додик пожалио се да су претходни аранжмани са ММФ-ом већ истрошени у борби са епидемијом Цовида-19 и затражио помоћ од Европске уније.

„Уколико не будемо рјешавали економске посљедице на прави начин, они ће се мултиприковати на политичким разликама које ћемо тешко овдје зауставити. Зато вас молим да нам помогнете око креирања и убрзавања пакета помоћи за БиХ.“, рекао је Додик.

Политичке разлике, које је поменуо Милорад Додик, пријетња су којом се непрекидно служи власт у БиХ, када новца нема, каже економиста Свјетлана Ценић.

„Буквално се пријети, ако ви нама не дате пара, ми можемо бити још и гори. Односно, на сцени ће бити она ратнохушкачка, одвратна реторика, коју заправо и продукују зато да би плашили међународну заједницу и стално куповали социјални мир, а они продужавали себи власт.“, истиче Ценићева.

Она истиче да су до сада на ове начине прикупљени милиони марака, али да се није урадило апсолутно ништа од онога за шта је новац био намијењен. Исто мисли и економиста Зоран Павловић који тврди да нема транспарентног трошења кредита и да би ММФ морао именовати супервизора који би надгледао како се и на шта конкретно троши позајмљени новац.

Морала би се, како каже промијенити досадашња пракса по којој се трошило како ко хоће, умјесто како се мора. 

БН ТВ