Вакцине нису 100% сигурне:Дјеца се не смију вакцинисати

У Великој Британији би вакцинисање против короне требало да почне у уторак, а ускоро и у другим земљама. Многи међутим имају непријатан осјећај, због веома брзог развоја вакцина. Да ли су те вакцине заиста сигурне? Није ли можда боље рачунати са могућношћу заразе, него изложити се ризицима нове вакцине?

Та питања су оправдана. Посебно зато када се код нових вакцина ради о вакцинама на бази такозване информационе РНК (иРНК), било да је ријеч о вакцини америчке компаније Модерна или компаније БиоНТецх из Мајнца која сарађује са америчким фармацеутским гигантом Пфизером. У свијету до сада није одобрена ни једна једина таква вакцина.

Главна разлика у односу на друге, етаблиране вакцине је што оне не садрже ослабљене или убијене вирусе, већ само упутство за изградњу једног дијела патогена ЦОВИД-19. То упутство у форми такозваног иРНК-молекула долази у тијело, гдје онда људске ћелије саме производе протеин вируса - такозвани спајк протеин. У случају Сарс-Цов-2 то је спајк-протеин са горње површине вируса. Он стимулиште људски имуни систем да производи антитијела.

Први подаци клиничких испитивања показују да су вакцине веома ефикасне и да их организам генерално добро подноси. Сличне реакције постоје и код других типова вакцина и оне су знак да она ради оно што треба: подстиче рад имунолошког система.

Између највеће користи и најмање штете

Оно што за сада недостаје, јесу информације о ријетким, могуће и веома тешким нуспојавама, с обзиром да су оне видљиве тек након вакцинисања великог броја људи и након дужег периода посматрања.

„Стога постоји остатак ризика", каже Цхристиан Богдан, директор Института за клиничку микробиологију, имунологију и хигијену са универзитетске клинике Ерланген. „Колико је он велик мораће да се испита наредних мјесеци и година." Како би се утврдиле ријетке нуспојаве, уобичајено је да се клиничке студије наставе и након што је вакцина одобрена.

Одлука о томе да ли се треба вакцинисати или не, заправо се базира на одмјеравању користи и штете, сматра стручњак који је и члан Комисије за вакцинацију (СТИКО) на Институту Роберт Коцх (РКИ).

Притом наводи сљедећи примјер: ако вјероватноћа да ће једна старија особа умријети од посљедица корона инфекције износи 1:5, „а истовремено је ризик од тешких нуспојава након вакцинисања 1:50.000 или мањи, онда би тај ризик требало прихватити."

Дјецу не би требало вакцинисати

Са друге стране, дјецу Богдан не би вакцинисао, зато што код њих готово да не постоји ризик да умру од ЦОВИД-19 и зато што је пред њима још дуг живот. „То су потпуно легитимна етичка размишљања", наглашава Богдан. Она се такође огледају у препорукама за вакцинисање комисије СТИКО, према којима би најприје требало вакцинисати ризичне групе. „Тиме постижемо оно што желимо: највећу могућу корист за друштво у цјелини."

"Али, зар нису управо ризичне групе посебно изложене опасности од вакцине, дакле старији људи или они који пате од неке болести? У овој фази развоја вакцине не могу да се искључе сви ризици", каже Улрике Протзер, директорица Института за вирологију на Техничком универзитету у Минхену (ТУМ). Међутим, неке посебне групе пацијената већ су узете у обзир током клиничких испитивања.

Компанија Модерна је рецимо своју вакцину тестирала и на људима старијим од 65 година, који имају дијабетес, прекомјерну тјелесну тежину или срчано обољење. Према новодима те компаније, нису примијећени никакви сигурносни ризици. „Ризик од ријетке и тешке нуспојаве није једнак нули, али јесте мали у односу на друге ризике којима смо свакодневно изложени, као што је рецимо вожња колима", каже Протзер.

Нема опасности од промјене људских гена

Стручњаци сматрају да је неоснована забринутост да нарочито иРНК-вакцине са собом носе посебно велике сигурносне ризике и да мијењају људски геном. „Код људи се тај геном у форми ДНК налази у једру", наводе из Института Паул Ехрлицх, који је задужен за безбједност вакцина у Њемачкој.

„Интеграција РНК и ДНК није могућа између осталог и због различите хемијске структуре. Оно што је карактеристично за РНК је да је она хемијски веома лабилна. Када иРНК стигне у ћелије веома брзо се разграђује", објашњава Протзер. Само из тог разлога одржива интеракција са људском ћелијом није могућа.

Како би се одрживост повећала, иРНК-вакцине имају неку врсту заштитног омотача. „Шта ти додаци изазивају, требало би посматрати", каже Протзер. „Претпоставља се да се они добро подносе, али још увијек недостају вишегодишња искуства."

Вакцина нова, али не и технологија

Када је ријеч о сигурности иРНК-вакцина још једна ствар је важна: иако за људе до сада ни једна од тих вакцина није одобрена, та технологија није откривена доласком корона пандемије. Одређена искуства стечена су већ раније.

Идеја за ту врсту вакцина потиче из имунолошких и инфектолошких истраживања и истраживања рака. Притом је циљ подстаћи тијело да напада ћелије тумора. И у тој области су клиничка испитивања већ у току. „Пандемија је ту технологију само снажно убрзала", каже Богдан.

Нове иРНК-вакцине су посебне по још нечему. За разлику од ослабљених и мртвих вируса који са много различитих површинских структура стимулишу имунолошки систем, иРНК покрећу веома специфичан имунолошки одговор. То може да буде предност, јер тиме можда могу да се спријече нежељене реакције. Са друге стране постоји опасност да тај веома специфичан имунолошки одговор не штити довољно.

Исто тако је нејасно шта се дешава ако корона вирус мутира, дакле, ако се промијени спајк протеин патогена – да ли и тада вакцина дјелује? Како би се са сигурношћу одговорило на та питања, потребан је дужи период посматрања. „Али за истраживање вакцине то није нови изазов."

(ДW Фото: РЕУТЕРС)