БиХ на дну Европе: Велики број људи у јавним кухињама
Босна и Херцеговина је на самом дну Европе јер је скоро на зачељу листе најсиромашнијих земаља, пише у подацима о потрошњи по глави становника у 2019.години, а коју је објавио Еурсотат.
Земље Балкана заузимају неславне позиције на листи сиромашних. Најгора је Албанија, затим Босна и Херцеговина, па Сјеверна Македонија. Мало боље стоје Србија, Бугарска и Црна Гора, а најбоља међу најсиромашнијим је Хрватска.
Поражавајући је податак да у БиХ око 600 000 људи живи са 3 до 5 марака дневно, а они који би о њима требали бринути затварају очи јер не желе јавно признати да се овдје лоше живи или их једноставно није брига, кажу социолози.
„Јаз између богатих и сиромашних, подаци кажу да се смањује али морамо да знамо да доста људи управо због тог сиромаштва напушта БиХ и одлази у земље ЕУ ради запослења тако да није БиХ ништа сама учинила да би тај јаз смањила. Толики је јаз између високе еллите богатих и сиромашних породица да понекад људи имају осјећај да живе у два различита дијела Европе а не у једној држави као што је БиХ“, сматра Ведран Француз, социолог.
А колики је јаз између богатих и сиромашних најбоље знају грађани који кажу да су нажалост навикли на овакво стање у држави и да је очекивано то што је БиХ међу најсиромашнијим земљама.
Бањалучка јавна кухиња Мозаик пријатељства свакодневно храни око 950 корисника. Од почетка ове године кроз донације подијељено је преко 80 тона хране онима који су у стању социјалне потребе. Зато је, кажу у Мозаику, потребно у проблем сиромаштва укључити и државне институције.
„У задње вријеме овде је ред све већи и већи, долазе сада људи који губе радна мјеста фирме поготово до 10 радних мјеста које се полако гасе јер не могу да покрију све то. Надам се ако не у овој години да ће релевантне устаное морати да схвате да је стање све теже и да је мозаик у ствари учинио чуда и са богом и са народом да би могао да одговори на све те потребе“, истиче Мирослав Субашић, Мозаик пријатељства.
Да би се створила социјална стабилност потребна је реформа система социјалних издвајања јер постојећи социјални систем заштите не доприноси смањењу сиромаштва у БиХ. Зато и не чуди да је процес емиграције становништва свеприсутан чиме постаје један од најважнијих друштвено економских изазова са којима се БиХ свакодневно суочава.