Јавна предузећа у канџама политике тону у пропаст

Перцепција јавности је да она махом служе за страначку расподјелу.

Тако се у предложеном програму економских реформи за 2021-2023. Владе РС наглашава реформа јавних предузећа. Сами признају неефикасност јавног сектора који се, како наводе, огледа првенствено у неефикасности јавних предузећа.

– Реформу јавних предузећа треба посматрати кроз три сегмента, односно јавна предузећа која захтијевају буџетску подршку, комунална јавна предузећа у власништву јединица локалне самоуправе, те стратешка јавна предузећа од којих се очекује да буду профитабилна и да буду један од извора прихода буџета Републике, чија реформа мора да буде пажљиво спроведена с циљем ефикаснијег пословања – наведено је у програму економских реформи.

Премијер Радован Вишковић изјавио је да је формирано посебно радно тијело задужено за ову реформу, а које ће дјеловати при кабинету премијера.

У програму се посебно наглашавају реформе тржишта енергије и транспорта са посебним аспектом на ЖРС.

Реорганизација ЕРС је започета, у дистрибутивним предузећима смањен је број запослених, а слиједи исти сценарио и у производним предузећима.

У ЖРС је прије неколико година започета реформа уз кредит Свјетске банке. Заједничко за ова два предузећа је то што су имала и имају изузетно велики број вишка запослених.

Марко Ђого, професор Економског факултета Пале, каже за Српскаинфо да је битно истаћи како су реформске агенде посљедица тога да све земље које треба да буду чланице ЕУ имају обавезу да се приближе европским стандардима. 

– У посљедњој реформској агенди се наводи да је приоритет деполитизација јавног сектора с посебним акцентом на јавна предузећа. Док истовремено гледамо како су 95 одсто јавних предузећа жртве политике. Ево, сигурно петнаестак народних посланика су уједно и в.д. директора јавних предузећа. Па, нема већег и експлицитнијег примјера директног уплива политике у јавна предузећа. Из тога се јасно види да нама реформска агенда није озбиљна, него пишемо оно што се од нас тражи да напишемо на папиру а нећемо то да испунимо – истиче он.

Он каже да нису сва јавна предузећа у истом положају и да нека из објективних разлога имају природни монопол, односно због економије обима.

Међутим, како сматра, проблем је што се таква јавна предузећа злоупотребљавају у политичке сврхе.

– Код нас у Палама у Електродистрибуцији су запошљавали учитељице, психологе, социологе и слично, а немају монтера и другог стручног кадра за посао како би били профитабилни. Дакле, с једне стране имате одржавање ниске цијене струје, а с друге стране пуњење предузећа са запосленима због чега се сада вишак мјери на хиљаде њих – наводи Ђого.

Тврди да је тржишна вриједност ЕРС сведена на десетак одсто у односу на књиговодствену вриједност, а да је стандард 160 одсто од књиговодствене вриједности.

– „Шуме“,  да не кажем, само сјеци и продај, праве губитке. Или, ЖРС су имале имале највећу субвенцију из буџета РС, а једно вријеме и по 50 милиона КМ. То им није било довољно и дошли су малтене до стечаја након чега је Влада узела кредит за реорганизацију предузећа – подсјећа Ђого.

(Српскаинфо)