Како изгледа равноправност полова у БиХ?

Показало је то најновије истраживање Агенције за равноправност полова у БиХ под називом “Утицај родне подјеле породичних и кућних послова на професионални живот запослених жена у БиХ”.

Испоставило се да запослене жене имају дупло радно вријеме: једно на послу, друго након посла у кући. Скоро 53 одсто анкетираних запослених жена бар једном у животу је због кућних послова “морала знатно смањити вријеме спавања на дуже временско раздобље”, наводи се у истраживању.

Дакле, док поштен свијет, укључујући и њихове мужеве и дјецу, мирно спава, запослене мајке перу, пеглају, чисте, кувају ручак за сутра. И док породица функционише као швајцарски сатић, жене плаћају високу цијену за ту идилу.

Многе од њих су, показује истраживање, изложене дуготрајном стресу, на послу су, због мањка сна, расијане и деконцентрисане, што доводи до пропуста, који смањују њихову продуктивност и шансе за напредовање. Ментално здравље жена, оптерећених бескрајним радним даном на два фронта, у оваквој је ситуацији, озбиљно је угрожено.

Како то изгледа у стварном животу добро зна Бањалучанка Јована (35), високо образована и увек тип топ дотјерана жена, брижна и посвећена мајка са успјешном каријером.

– Прозоре перем у један сат иза поноћи, потом је на дневном реду пеглање, а супу кувам послије два ноћу, да бих дјетету могла послужити домаћи ручак, кад се вратимо из вртића – каже наша саговорница.

Уна (27), млада правница из Сарајева и мајка трогодишњег дјетета, такође ради нон стоп, као драгстор. Често се, каже, кућних послова прихвати тек након 22 сата увече, да би легла око три, па устала у шест, да зајдено са супругом, прије посла, спреми ручак.

Уна и Јована нису изузеци. Занимљиво је да се са мањком сна због бројних породичних обавеза чешће суочавају жене из солидно ситуираних породица, него оне лошијег имовног стања.

– Могуће је да је тако, зато што, генерално, такве жене раде захтјевније послове и имају више пословних обавеза – наводи се у истраживању.

Ипак, главни кључ проблема јесте подјела кућних послова међу партенрима. Иако су жене у БиХ одавно “изашле из куће”, патријархални стереотипи о подјели послова у породици на “мушке” и “женске” упорно опстају.

Потврдило је то и истраживање Агенције за равноправност полова БиХ, у којем је анкетирано 500 запослених жена у доби од 18 до 65 година, које живе с партнерима. Узорак је, наводе истраживачи, репрезентативан, па осликава ситуацију у свим крајевима БиХ и у различитим друштвеним слојевима. Истаживањем су обухваћене и жене које су у браку и оне које са партнерима живе невјенчано.

Испоставило се да у више од 93 одсто породица, жене, иако су запослене ван куће, обављају све или велику већину свакодневних кућних послова.  

– У мање од шест одсто анкетираних породица партнери ове послове обављају подједнако, док у само три од 500 случајева већину рутинских кућних послова чешће обавља мушкарац – наводи се у истраживању.

На врху листе “женских” послова су чишћење купатила и пеглање, што су послови које у више од 90 случајева обавља искључиво жена. Нема много разлике ни када се ради о прању веша или суђа, мијењању постељине, прању и брисању подова, усисавању… У 80 одсто случајева то је дужност жене.

Жене са завршеном или незавршеном основном школом чешће раде све или већину кућних послова,  него жене са вишим степеном образовања, наводи се у истраживању. У ту категорију спада и Весна (50), мајка четворо дјеце из једног малог мјеста код Бањалуке.

– Била сам срећна кад сам добила посао у једној фабрици, али сам морала много више да радим по кући да бих мужу доказала да је у реду што сам се запослила и да због тога неће трпјети ни кућа и дјеца. Наравно, нисам никад смјела ни споменути да храну купујемо и рачуне плаћамо од моје плате, јер је он годинама био незапослен – каже Весна.

А шта раде запослени и ожењени босанскохерцеговачки мушкарци, када дођу кући, осим што се, како се еуфемистички наводи у истраживању, баве “слободним активностима”? Они се, ако је судити по анкети, ипак много више баве својом дјецом, него што су то чинили очеви из ранијих генерација.

Половина, до чак 60 одсто тата у БиХ спремно је да са својим супругама подијеле обавезе око дјеце, али не бас све обавезе. Тате и маме су равноправни само кад је у питању игра са дјететом, шетња или помоћ око школских обавеза. Остали, “досадни” послови, попут мијењања пелена, храњења мале дјеце, бриге о дјетету када је оно болесно, још увијек је у три четвртине случајева обавеза мајки.

– Много ми значи што са сином изађе у шетњу, да могу на миру поспремити стан – каже Ана (30), једна од оних жена које се на сва уста хвале како им мужеви “помажу у кући”. Ипак, не пада јој на памет да би она могла шетати са сином у парку, док муж риба и усисава.

О неравноправности, када је у питању родитељство, али и о суровим условима на тржишту рада, свједоче и подаци о кориштењу родитељског или породиљског одсуства након рођења дјетета.

У 46 одсто анкетираних породица ни један од партнера није користио родитељско или породиљско одсуство. Међу родитељима, који су имали ту “привилегију” у 94 одсто случајева на породиљском одсуству је била жена, док је само 3,5 одсто очева искористило ово законско право.

Бањалучанка Милица (60) је прије 23 године користила породиљско, а због ризичне трудноће је мјесецима прије тога била на боловању. Било јој је строго забрањено да ради кућне послове, ако жели да изнесе бебу.

– Тек у тој ситуацији сам схватила колико је била пренадувана прича о мом тадашњем супругу, за кога су сви говорили да је “диван муж”, који “помаже жени”. Чак сам и ја вјеровала у то, а испоставило се да му је све тешко и да ништа не зна, као да смо ми жене ишле на факултет за домаћице. Сјећам се како је покушавао да промијени постељину, па одустао, уз ријечи: “ово ниједан човјек не може сам да уради”. Одговорила сам му, можда ниједан човјек не може, али свака жена може – прича Милица.

Она није имала проблема на послу, када се вратила са породиљског, али многе друге жене у БиХ јесу. Свака трећа жена, показало је истраживање,  суочила са радом под знатно већим стресом због бриге за дјецу и њиховог одгоја. Петина њих је, уз бројне пословне и породичне обавезе, морала потражити и додатни посао, како би обезбиједила довољно новца за породицу, јер су трошкови повећани.

– Подједнак проценат жена морао је, због бриге о дјеци, одустати од каријере, 17 одсто жена је морало прекинути радни однос, а њих 15 одсто је промијенило посао, због мајчинских обавеза – наводи се у истраживању.

Због кућних и породичних обавеза свака шеста жена је морала одустати од стучног усавршавања или од пословног путовања. Око десет одсто њих је имало и друге проблеме, од сукоба са колегама или шефовима, до смањнења плате.

– Више од осам одсто жена је због кућних и породичних обавеза морало да одбије понуђено унапређење на послу, наводе истраживачи.

Ови проценти не треба да чуде, ако се узме у обзир да скоро половина запослених жена, када се саберу све обавезе у кући, од домаћичких до родитељских, на те послове троши више од 30 сати седмично. Оне дакле, дословно, имају дупло радно вријеме.

Уз то, скоро 60 одсто анкетираних запослених жена ради и викендом, а већина њих не може да рачуна на “бака сервис”, нити на био који други вид помоћи од стране чланова шире породице.  

Само девет одсто анкетираних запослених жена у БиХ, бар повремено, унајми дадиљу или кућну помоћницу. Такав луксуз себи могу приуштити само жене из имућнијих породица и оне које раде добро плаћене послове.

И тако им, на крају, остаје само један излаз: да перу, пеглају, кувају ручак за сутра… у касним ноћним сатима, док поштен свијет спава. А то, наравно, кошта, и не плаћа се новцем, него здрављем и душевним миром.

То је годинама био стил живота и за Татјану (37) из Сарајева, академски образовану, успјешну и данас срећно разведену жену.

– Амбициозна сам, радим од своје двадесете, али се, ето, нисам снашла у улози која ми је некако дошла у пактету уз вјенчани прстен – каже Татјана.

Та је улога, каже, подразумијевала да она мора све да стигне:  прихватала је то ћутке и осјећала се кривом, ако нешто ипак не стигне.

Мужевљеве кошуље су морале увијек бити испеглане, ако најави службени пут све је у ормару је морало бити “под конац”.

– Не би се ништа страшно десило, ако није тако, али би услиједио телефонски позив. Он би ми плачљивим гласом саопштио да је планирао да обуче баш ту кошуљу, једину која није опеглана. Ја бих на врат на нос дотрчала да то средим. И уколико бих му то касније споменула, добила бих коментар да правим “науку” од кућних послова – каже Татјана.

Додаје да и она иде на службена путовања, али да се нико не пита, кад ће и како опеглати своје кошуље за семинар и хаљине за коктел.

– Да дијете буде намирено, то се подрзумијевало, као и да викендом одем код родитеља, јер женско сам дијете, које треба да их припазим. У међувремену припазим мало и његове родитеље. И стално ме пратио осјећај кривице: како нисам стигла да опеглам баш ту кошуљу, да скувам ту супу, обиђем родитеље баш тог дана – прича Татјана.

Кад би ишла на службени пут или до касно остајала на послу знала је да је у кући чека хаос, с којим се ваља изборити.

Дешавало се да је, док је на службеном путу, позове муж, који је по стуци инежењер, и пита је како се укључује веш машина. Сви би се у друштву томе смијали, и коментарисали како је њен супруг прави лаф, јер јој помаже у кућним пословима.

– А уствари он би ми тим позивом покварио вече послије супер едукације на којој сам имала успјешну презнетацију – прича Татјана.

Иако су супруг и она касније могли да плате помоћ у кући, остао је тај модел понашања, у којем се Татјана, како каже, осећала потцијењено.

Године су јој требале да схвати, да је овакав модел понашања понијела из куће и из друштва у којем је одрасла, уз мајку савршену домаћицу и оца официра, који је “диван муж”, јер “помаже жени”, али само у ванредним околностима, јер се подразумијевало да су кућни послови мајчина обавеза.

– Питам се јесам ли се ја помјерила макар милиметар даље од тог стереотипа, или је еволуција заказала – каже Татјана.

Већина жена у БиХ никад себи не поставља таква питања. А можда, једноставно, од силних послова и обавеза, немају кад да, што би се рекло фудбласким ријечником, стану на лопту и погледају распоред играча. И промијене тактику.

Док су у доба наших бака мушки послови били углавном они за које је потребно више физичке снаге, попут цијепања дрва, или ношења тешких терета, питање је шта су данас, када је све “на дугме”, послови који приличе озбиљном мушкарцу и домаћину.

Истраживање Агенције за равноправност полова БиХ показало је да су то повремени већи послови везани за одржавање стана, попут кречења, те мале кућне поправке типа замјене сијалице или осигурача, као и послови везани одржавање аутомобила.

Бригу о породичном аутомобилу, укључујући и сипање горива или одвожење возила на сервис, у БиХ преузима 71 одсто мушкараца. Истина, они и много чешће возе аутомобиле од својих партнерки. Анкета је показала да, у случају када у породица има један аутомобил, у мање од шест одсто случајева тај аутомобил чешће користи жена.

(Српскаинфо)