Шта је обећано, а шта испуњено у области здравства у Српској?

Укупно четири обећања добила су оцјену незапочето.

Такође, започете су и активности на изградњи болнице у Требињу, која би требала бити завршена до 2022. године. Како су саопштили представници Владе Републике Српске почетком септембра 2020. године, већ је завршена пројектна документација за изградњу новог клиничко-болничког центра у Требињу, а за ову намјену, како су навели, Влада Републике Српске обезбиједиће 30 милиона КМ.

Нека од обећања чија реализација није започела током двије године мандата Владе Српске су: смјена начелника здравствених установа које послују са губитком и “елиминисање страначки постављаних управљачких кадрова” у здравственим установама Српске, укидање листи чекања за операције и дијагностику, законско регулисање приватне љекарске праксе и њено изједначавање са јавним здравством и др.

Влада Републике Српске до сада није проводила активности на реализацији датог обећања које се односи на иницирање смјене руководства нити управних и надзорних одбора здравствених установа које негативно послују.

Република Српска укупно има 54 здравствене установе. Према ревизорским извјештајима, више од пола здравствених установа има огромна дуговања и потешкоће у пословању.

Увидом у до сада одржане сједнице, Влада Републике Српске једино је на својој 1. сједници, одржаној 27. 12. 2018. године, донијела Рјешење о разрјешењу Горана Тодоровића дужности директора ЈЗУ Болнице „Србија” Источно Сарајево, и то “на лични захтјев”, те донијела Рјешење о именовању Небојше Шешлије за вршиоца дужности директора поменуте болнице, на период до 60 дана.

Директор Дома здравља у Бијељини Душко Миловановић смијењен је у јулу 2020. године због, како је наведено, пропуста који су се односили на мјере за сузбијање пандемије ЦОВИД-19.

Након изласка ДНС-а из коалиције на републичком нивоу, започео је процес смјене кадрова ДНС-а, а што је за посљедицу имало и смјену појединих директора здравствених установа.

Струковни синдикат доктора медицине Републике Српске изразио је оштар протест поводом, како су саопштилии, неоснованих смјена директора ЈЗУ Болнице “Свети врачеви” у Бијељини и директора ЈЗУ Дома здравља у Бијељини. 

Обећање које се односи на осавремењивање рада здравствених установа током друге године мандата Владе Српске добило је оцјену започето. Наиме, интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС), поред Болнице “Градишка” и три припадајућа дома здравља, почео је да се примјењује 9. децембра 2020. године у здравственим установама у Бијељини, Зворнику, Лопарама, Угљевику, Невесињу. Примјена овог система ускоро би требала почети и у Фочи.

ИЗИС би требао омогућити лакшу комуникацију здравствених установа и осигураника, а да се при томе не остварује директни контакт између осигураника и здравствене установе.

<имг срц="/стораге/имагес/2020/12/27/304716/ста-је-обецано-а-ста-испуњено-у-области-здравства-у-српској-2.wебп" алт="" wидтх="1080" хеигхт="1080" />

Здравствени систем у Републици Српској и прије избијања пандемије ковида-19 суочавао се са озбиљним изазовима у погледу финансирања и пружања услуга. Након радног састанка ресорног министра Алена Шеранића са Владом Ђајићем, директором Универзитетског клиничког центра Републике Српске (УКЦ РС), одржаног у новембру ове године, саопштено је да су у протеклом периоду направљени путеви да се нигдје не укрштају инфицирани и неинфицирани пацијенти, да је убрзано опремање старе хирургије гдје су премјештени пацијенте онкологије, хематологије и дијела пулмологије, те да је организована и додатна едукација здравствених радника, као и да је ситуација у здравственом систему Републике Српске стабилна.

Током 2020. године власти у Српској, дјелимично и због и пандемије ковида-19, залагале су се за успостављање и примјену информационо-комуникационих технологија у болницама, у смислу примјене модерних интегрисаних информационих система, који би, како је појашњено, требало да омогуће квалитетније управљање, једноставнији клинички рад, континуирано праћење пацијената, ефикаснији административни рад, повећану безбједност запослених и пацијената, олакшање финансијског управљања, лакшу примјену механизама интерне контроле, брже извјештавање и мониторинг и евалуацију и др. 

<имг срц="/стораге/имагес/2020/12/27/304717/ста-је-обецано-а-ста-испуњено-у-области-здравства-у-српској-3.wебп" алт="" wидтх="1080" хеигхт="1080" />

Наведене активности остављају простора за оптимизам да ће, барем у овом сегменту, здравствени систем у Српској бити унапријеђен, а што није случај када је ријеч о постављању стручних, односно смјенама некомпетентних челника здравствених установа, а што је такође једно од датих обећања. Када је у питању пружање услуга грађанима/кама, према ријечима ресорног министра, већ сада је извјесно да ће и у наредном периоду обим здравствених услуга у РС-у бити редукован.

(Истиномјер)