На вријеме дјеловати како би избјегли понављање трагедије из Посушја

"Особе које су пушаци експонирани су ЦО, јер 3% дуванског дима садржи ЦО. Познајући све ово, а обзиром да се налазимо на самом почетку године када се усвајају планови рада институција од изузетне важности је уврстити едукацију о овој и сличним проблематикама већ у средње школе те у планове и програме предузећа", додао је Станић.

„Све нас је погодила смрт младих људи у Посушју, што је ненадокнадив болан губитак за њихове породице, град Посусје и цијели регион! Истрага је још у току, али се назире да је акутно тровање угљен моноксидом (ЦО) највјероватнији узрок трагедије.  Потребно је планирати интензивне инспекцијске надзоре над овом проблематиком, са посебним освртом на подземне гараже у којима сензори-детектори и на њих везани вентилациони системи раде само у тренутку техничког пријема – појаснио је Станић. 

Он је казао да је угљед моноксид гас без боје, мириса и окуса и већ те карактеристике да га не можемо открити нашим чулима чине га изузетно опасним! 

„У цијелом свијету се годишње продукује више од 250 милиона тона овог гаса. Треба нагласити да је већ коцентрација од 1% у ваздуху смртоносна! Угљен моноксид има 240 пута већи афинитет за везивање са хемоглобином (ХБ) у крви од кисеоника. Везује за хемоглобин у крви, миоглобин у мишићима укључив и срчани мишић и цитохром оксидазу на нивоу челије. Све то доводи до ткивне и челијске хипоксије (недостатка кисеоника) . То даље зауставља производњу енергије у ћелијама, убија ћелије, оштећује ткива и органе и у коначници доводи до смрти људи“ – објаснио је Станић. 

Предсједник Одбора за здравство СДС је казао да ако узмемо да на један дијагностикован случај хроничног тровања са ЦО иде десет недијагностикованих, важан је задатак упознати становништво са овим невидљим убицом, поготову што 24-40% умире при акутној експозицији, 15- 40% преживјелих имају тешке неурофизиолошке поремећаје. 

„Потребно је имати у виду ову проблематику, дјеловати превентивно како би се избјегле трагедије попут оне у Посушју, а ко спаси један живот, као да је спасио човјечанство!“ – закључио је др Слободан Станић.

(БН)