Најљепши обичаји и вјеровања на Бадњи дан

Наиме, Бадњи дан представља припрему пред рођење Исуса Христа. Један од обичаја је да се, у праскозорје, под ударцима сјекире, сијече храст са три ударца, тако да падне ка истоку.

То дрво названо је Бадњак и представља симбол оног дрвета, које су, према предању, пастири донијели Јосифу и Марији, да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус. Ложење Бадњака једно је од главних обичаја на Бадњи дан. Бадњак од зоре па до сумрака треба да остане прислоњен уз кућу, и тек потом буде унијет уз посипање житом. Бадњак се ложи са посебним поштовањем, и моли за здравље, срећу и мир.

На Бадњи дан се, поред Бадњака, у кућу уноси и слама, а домаћице припремају посну вечеру која ће бити што богатија, како би и нова година била тако богата и плодна.

Бадњак гори до Божића, наговјештавајући нову свјетлост коју доноси вјера у новорођеног Христа.

Подови се посипају сламом, баш као у Витлејемској пећини, дјеца пијучу, да би се живина множила и умолило благостање.

Битно је да се овај празник проведе у свом домаћинству у кругу породице, са радошћу и љубављу. Према обичајима српског народа, на Бадњи дан и Бадње вече не иде се у госте. 6. јануар празнује се у породици.

Ипак, у неким крајевима, на примјер у Банату, за Бадње вече породице посјећују коринђаши и пјевају такозване коринђашке пјесме честитајући празник. Домаћини их даривају јабукама, орасима, бомбонама и слаткишима.

Постоје још нека вјеровања за овај празник. Народ каже да не ваља бос ићи по слами, јер ће укућане бољети ноге, зато се одмах послије изувања навлаче чарапе. На Бадњи дан се ништа не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи натраг, јер не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић.

Ако се на Бадњи дан накупи доста пепела на бадњаку који гори на огњишту, вјерује се да ће зима бити јака са доста снијега.

Ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година. На Бадњи дан не треба се шишати, бријати, нити сјећи нокте да се не би "сјекло здравље".

(Телеграф)