Након потреса Сисак се помакао 10, Петриња 20 цм

"Засад има енормно пуно секундарних спољних манифестација потреса као што су ликвефакције, урушавања, клизишта итд. Но, ефекте првог реда као што је пуцање расједа на површини нисмо открили засад. Код овако јаких потреса очекујемо да је таква манифестација на површини могућа.

Ако нађемо неке површинске манифестације пукнућа расједа, можемо процијенити гдје је тачно расјед, какав је био помак по њему те колика је дужина расједа који је пукао. Стога настављамо обилазак терена", рекао је за Јутарњи лист сеизмолог др. Јосип Стипчевић, доцент на Геофизичком одсјеку Природословно-математичког факултета (ПМФ) у Загребу.

Према израчуну израђеном на основу сателитских снимака Европске свемирске агенције, најразорнији петрињски потрес проузроковао је помицање тла с амплитудом од чак 70 центиметара.

Највећи помак забиљежен је у шумском подручју окруженом мјестима Слана, Глинска Пољана и Гора. На западном дијелу расједа тло се подигло 40 центиметара, а покрај града Петриње спустило за 30 центиметара. Стручњаци Геодетског факултета, који са сеизмолозима истражују терен, покушавају процијенити колико су се градови Петриња и Сисак помакли према истоку.

"Сисак се помакао пуно мање него Петриња. Прелиминарно, Сисак се помакао 10, а Петриња између 15 и 20 центиметара", рекао је др. Марин Говорчин с Геодетског факултета у Загребу.

Потрес се догодио на расједу који се отприлике пружа у смјеру сјеверозапад - југоисток и пролази Покупљем у близини Петриње и Глине. Тај је расјед гранични расјед између два врло различита тектонска блока, Динарида и Панонског базена. Но, др. Твртко Корбар, знанствени савјетник Хрватског геолошког института (ХГИ), објавио је прецизнији увид у геологију петрињског подручја.

"Према прелиминарним геолошким анализама знанственика и стручњака Хрватског геолошког института, које се темеље на геолошким картама, бројним подацима с терена који су објављени у медијима, теренској проспекцији, расположивим сеизмолошким те прелиминарним сателитским подацима, потрес који је погодио Петрињу и околину 28. децембра 2020. активирао је систем расједа у подземљу ширег подручја Сиска, Петриње и Глине", наводи Корбар у саопћењу за јавност.

"Ријеч је о пукотинама уздужних и попречних расједа на пружање Динарида. Оба расједна система састоје се од више расједа с хоризонталним кретањем крила (стрике-слип). Један је мање познати расјед који је овом приликом означен као лијеви Петрињски расјед, а други је познатији десни Покупски расјед.

Такав систем расједа школски је примјер деформација које настају у стијени због компресијског напрезања по оси сјевер - југ", додао је Твртко Корбар у саопћењу Хрватског геолошког института. Осврнуо се и на деформације тла на терену које се уочавају.

"Дио деформација површине терена између Петриње и Глине вјероватно су посљедица урушавања подземних ходника рудника смеђег угљена који су радили у првој половини 20 вијека и нису адекватно санирани (затрпани)", истакао је Корбар, истакнувши да ће више података и детаља о активираном систему расједа бити доступно након завршетка теренских истраживања тимова ХГИ.

Јуче је и Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ) послала изјаву о сеизмичкој активности и њеним импликацијама.

"Потреси не показују никакву периодичност нити се збивају по неком правилу. На неким мјестима догађа се један јачи потрес након којег не слиједи готово ниједан накнадни потрес, другдје се након јачег потреса догађа у краћем или дуљем временском интервалу велики број накнадних, слабијих потреса.

Неки пут главном потресу претходи одређени број слабијих потреса. Немогуће је унапријед знати какав ће се тип сеизмичке активности развити на неком активираном расједу", истиче се у изјави.

(Клиx)