Има ли довољно руку за смјену Савјета министара?

Предлагачи захтјева за иницирање гласања о неповјерењу су посланици Наше странке Предраг Којовић, Аида Баручија, Мирјана Маринковић Лепић, Дамир Арнаут и СДП-а Нермин Никшић, Саша Магазиновић, Зукан Хелез и Нада Младина.

Они у образложењу, позивајући се на податке невладиних организација, наводе да је тренутни сазив Савјета министара састављен на математичким принципима који, наводно гарантују подјелу власти, те да није испуњено свих 14 приоритета из мишљења Европске комисије.

Посланици Наше странке и СДП-а тврде да Савјет министара не рјешава тренутне проблеме у земљи, те да је због тога перцепција у јавности лоша, подсјећајући, између осталог, на изјаве министра безбједности у Савјету министара Селме Цикотића да су мигранти туристички потенцијал Унско-санском кантону, те на, како су навели, породично-приватну политику коју, без стратешког договора са спољнополитичким савезницима БиХ, спроводи министар иностраних послова Бисера Турковић.

Захтјев за смјену замјеника министра цивилних послова Синише Илића поднијели су посланици СДС-а Мирко Шаровић, Драган Мектић, ПДП-а Мира Пекић, Бранислав Бореновић, СДП-а Нермин Никшић, Зукан Хелез, Саша Магазиновић, Нада Младина, ДФ-а Џенан Ђонлагић, Златан Бегић, Енвер Биједић, Влатко Главаш, А-СДА Јасмин Емрић, те Наше странке Предраг Којовић, Аида Баручија, Мирјана Маринковић Лепић и Дамир Арнаут.

Они као разлог за смјену наводе да је Илић власник привредних субјеката код којих су инспектори Републичке управе за игре на срећу открили илегално приређивање игара на срећу.

На дневном реду сједнице је, у првом читању, Приједлог амандмана два, три, четири и пет на Устав БиХ, који је на прошлој сједници овог дома враћен Уставноправној комисији на поновно разматрање.

Овим амандманима, који су предложили посланици Клуба СДП-а, предвиђа се да, умјесто Предсједништва БиХ, буду бирани предсједник и два потпредсједника, као и да на чело извршне власти буде биран премијер.

СДП предлаже амандманима увођење "предсједника и потпредсједнике БиХ", који не могу бити из истог народа или из реда осталих. Кандидати би, према СДП-у, били "директно изабрани чланови Парламентарне скупштине БиХ".

Амандманима се, које предлаже СДП, надлежности одузете од ентитета једино могу вратити уз једногласан пристанак БиХ и два ентитета.

Прецизиране су надлежности и односи између институција БиХ и ентитета, а постојећим надлежностима институција БиХ додају се одбрана и безбједност, успостављање и функционисање Суда и Тужилаштва БиХ, као и осталих надлежности које се уређују законом.

Ту би се додала и потпуно нова тачка "подијељене надлежности других нивоа власти с институцијама БиХ", којима су обухваћени порески систем, изборни процес, правосуђе, пољопривреда, наука и технологија, екологија, локална самоуправа и друге надлежности које се уређују законом.

СДП-овим приједлогом амандмана драстично би био повећан број посланика и делегата у Парламентарној скупштини БиХ.

Са садашња 42 посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине, СДП у својим амандманима које предлаже тај број повећава на 87. Као образложење за то наводи "проширење надлежности државе БиХ", као и јачање надлежности Представничког дома.

Број делегата у Дому народа, према овом приједлогу, био би повећан са 15 на 21, по седам из сваког конститутивног народа, и њих би посредно бирао Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.

СДП сматра да функцију централне извршне власти треба да добије Савјет министара.

Дневним редом је предвиђено да посланици, у другом читању, разматрају и Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, чији је предлагач посланик СДП-а Саша Магазиновић.

Уставноправна комисија овог дома утврдила је усклађеност са Уставом и правним системом БиХ овог законског приједлога.

На дневном реду је и 14 посланичких иницијатива од којих је седам поднио посланик СДА Денис Звиздић, који је и замјеник предсједавајућег овог дома.

Дневним редом је предвиђено да посланици разматрају и више извјештаја комисије Колегијума о постизању сагласности за посланичке приједлоге, захтјеве и иницијативе, те извјештаје о раду појединих институција БиХ.

На дневном реду је и давање сагласности за ратификацију неколико међународних споразума и уговора, међу којима је и Споразума између Савјета министара и Владе Србије о изградњи и успостављању новог заједничког граничног прелаза на локацији Братунац – Љубовија.

Почетак сједнице заказан је за 12.00 часова, саопштено је из Парламентарне скупштине БиХ.

(Срна)