Стогодишњак има једну жељу: Да ожени унука Давида

У својеврсно житије села Ножичко у србачкој општини биће уписано и име Љубомира Љубе Дабића захваљујући Удружењу „Моје Ножичко“, чији представници су свом суградјанину приредили велико изненадјење подсјећајући га на његов стоти рођендан.

Нису изостали рођенданска торта и скромни поклони, али и топле честитке за Љубомиров улазак у други вијек живота. Младоликог старца дирнуо је овај лијепи гест његових суградјана, био је изненадјен али и веома обрадован.

Отац Томо, сеоски занатлија, и мајка Миља нису Љубу слали у школу, плашећи се за његово здравље. Али, захваљујући писменом оцу, научио је читати и писати. Има још двије сестре и једног брата. Стекао је четворо своје дјеце од којих има четворо унучади и седмеро праунучади.  Остала му је једина жеља да се унук Давид, који живи у Њемачкој, ожени и формира своју породицу.

А колико је  виталан и здрав потврдјује и кћерка Љиљана, која каже да ју је отац посјетио прије годину дана у Сарајеву.

„Дошао је сам аутобусом и шетајући обишли смо пола Сарајева. Приредио ми је велику радост  и једва чекам да га што прије видим у завичају“, каже Љиљана. Иначе, старина никада није ишао љекару, једино недавно очном јер му попушта вид. Педесет година не пије нити пуши, а за дуг живот захваљује умјерености у свему и бризи о здрављу. 

Ножичани су поносни на за сада јединог стогодишњака у селу у нади да ће их ускоро бити и више.

„До скора смо га могли видјети и на бициклу, а још увијек често шета својим засеоком Брезовачом, поред ријетких вршњака у оближњој шуми, изазивајући радост и осмјех свих мјештана на завидној виталности, како физичкој тако и психичкој“, каже члан Удружења „Моје Ножичко“ Бојан Микулић.

Он додаје да ово село воли да има добре разлоге за славља и хвалу, па у складу са тим није им промакао још један  важан датум да га запишу у „житије села Ножичко“.

(БН/С.К.  Фото:  Удружење градјана „Моје Ножичко“)