Изборни закон БиХ под хитно треба мијењати

Он је за Српскаинфо казао да се не смије наставити са праксом дискриминације било којег грађанина, по било којем основу.

"Грађани морају имати право да бирају и да буду бирани, одатле почиње демократија. То не би требало да угрози ниједан конститутивни народ у држави", казао је Бегић.

Он је додао како сматра да је владајућим странкама у БиХ одговара овакав модел изборног законодавства.

 "Владајућим партијама је у циљу овакав модел уставне организације, и овакав модел изборног законодавства да остане на снази, јер онемогућава провођење демократских принципа. Имам осјећај да владајуће политичке партије плаше грађане, да би равноправност свих грађана значила ограничавање права конститутивних народа, што је потпуно нетачно", сматра Златан Бегић (ДФ).

Измјене Изборног закона, значе и измјену Устава Босне и Херцеговине.

"Ми смо чак упутили у процедуру приједлог измјена и допуна овог закона, са приједлогом измјена и допуна Устава БиХ, јер измјене Изборног закона нужно подразумијевају и измјене Устава. Ако кренемо од одлуке Европског суда, па до одлуке Уставног суда БиХ, ми бисмо морали наћи балас да се тај закон измијени", истакао је Бегић.

Акценат ставља на једнакост грађана.

"На крају крајева сви плаћамо исти порез, а немамо сви иста права, а демократија почиње од избора ", закључио је Бегић.

Када је ријеч о Изборном закону БиХ он је темељни закон за организацију и провођење избора.

Иако се већ годинама говори о његовој измјени, до данас је имао пар десетина измјена и допуна, али потреба за његовим мијењањем и даље постоји.

Сматра то и делегат у Дому народа парламента БиХ Лазар Продановић (СНСД) који каже да би домаћи политички лидери требало да искористе ову годину, у којој нема избора, и постигну консензус о измјенама у изборном законодавству, јер је најбоље да се сами договоре, без мијешања странаца.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/01/17/306294/изборни-закон-бих-под-хитно-треба-мијењати-2.wебп" алт="" wидтх="872" хеигхт="610" />

"То подразумијева озбиљну анализу мандата општинских изборних комисија и ЦИК-а, те низ других питања од техничких до суштинских. Једно од првих је уједначавање вриједности гласа у изборним јединицама, затим ту је прича о бирачким односима и тако даље. О томе се стално говори и то не треба радити “пет до дванаест” – рекао је Продановић.

Кодекс Венецијанске комисије препоручује да се Изборни закон не мијења у години избора.

Остаје да видимо да ли ће се политичари у Босни и Херцеговини коначно договорити по овом питању у овој неизборној години.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/01/17/306295/изборни-закон-бих-под-хитно-треба-мијењати-3.wебп" алт="" wидтх="872" хеигхт="610" />

Одредбама Изборног закона БиХ, једнако као и одредбама Устава БиХ, прописано је да се Предсједништво БиХ састоји од три члана: једног Бошњака и једног Хрвата, сваки изабран директно са територије Федерације БиХ, и једног Србина директно изабраног са територије Републике Српске.

Сходно томе, Изборним законом БиХ је прописано да се за избор чланова Предсједништва БиХ примјенује већински систем утврђивања важећих гласова, односно изабран је онај кандидат који је добио највећи број гласова, на начин да бирач уписан у Централни бирачки списак да гласа у Федерацији БиХ, може гласати за Бошњака или Хрвата, а бирач регистрован да гласа у Републици Српској, може гласати за Србина.

У том смислу Бошњаци и Хрвати са територије Републике Српске лишени су права да бирају представнике народа коме припадају у поменуте институције као и права да буду бирани, као што су и Срби са територије Федерације БиХ лишени права да бирају представнике народа коме припадају у поменуте институције, као и да буду бирани.

Такође је одредбама Изборног закона као и Устава БиХ, прописано да ће се Дом народа Парламентарне скупштине БиХ састојати од 15 делегата, односно двије трећине из Федерације БиХ (пет Хрвата и пет Бошњака) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба), из чега јасно произилази немогућност да Бошњак или Хрват из Републике Српске или Србин из Федерације БиХ буду члан Дома.

(Српскаинфо)