Како се понашати послије узимања вакцине?

Вакцинација може да ублажи тежак ток болести или у најбољем случају да је у потпуности спријечи. Али још увијек много тога није довољно истражено. И даље недостају свеобухватне студије о томе колико дуго вакцине штите и у којој мјери доприносе смањењу или заустављању ширења вируса. Нејасно је и то да ли је онај ко је вакцинисан и даље заразан.

Према досадашњим сазнањима је јасно да оном ко је два пута вакцинисан, вакцине компанија Бајонтек/Фајзер и Модерне, пружају заштиту од корона-вируса и до 95 одсто. У проведеном истраживању је учествовала 36.621 особа. Међу њима је било 170 потврђених Ковид-19 случајева, и само осам особа које су претходно добиле вакцину. Велика већина од 162 позитивно тестираних је припадала плацебо-групи. На основу тога је израчуната ефикасност од 95 процената.

Код већине људи су одобрене вакцине против корона-вируса биле веома ефикасне. То се односи на све старосне и полне групе. Код људи који нису вакцинисани је девет пута већа вјероватноћа да ће обољети од Ковида 19, него код оних који су вакцинисани.

Стара правила и након вакцинисања

Према оцјени Роберт Кох института још увијек није утврђено да ли и у којој мјери особе које су вакцинисане преносе корона-вирус. „Подаци који су до сада доступни не омогућавају коначну процјену ефикасности Ковид-19-иРНК-вакцина у смислу спрјечавања или смањења преноса вируса.“ Док не буду постојали подаци о томе колико вакцина спрјечава пренос вируса, и након примљене вакцине би се требало придржавати свих препоручених заштитних мјера. То су одстојење, хигијена и маске.

Имунитет

У идеалном случају корона-вакцина штити од тога да уопште дође до заразе. Такозвани „стерилизирајући имунитет“ још увијек није доказан када је ријеч о корона-вакцинама, наводе из Савезног центра за здравствену едукацију (БЗгА). „За такве тврдње и даље недостоју подаци, али наредних мјесеци би резултати могли да буду доступни.” Стерилни имунитет помаже да се вирус више не шири међу онима који су вакцинисани, што је важан аспекат за имунитет крда.

Како би се утврдило да ли вакцине допринусе стварању стерилизирајућег имунитета у студију би требало да буду укључени и људи са асимптоматским инфекцијама.

Код стерилизирајућег имунитета вирус се напада прије него што уопште стигне у тијело. Вакцина дакле спрјечава да уопште дође до заразе. Они који су вакцинисани не могу да пренесу вирус јер га ни немају у тијелу. Није јасно да ли су иРНК-вакцине у стању да развију ту врсту имунитета. На скоро сва питања те врсте одговор је „можда” или „вјероватно“, чак и када се ради о томе да ли вакцинисане особе и даље могу да шире заразу, и ако да, у којој мјери.

Ситуација је другачија када се ради о такозваном „функционалном имунитету“. Тај имунолошки одговор не спрјечава инфекцију, али штити вакцинисану особу од избијања вируса и тешког тока болести.

Али ако вакцина не спрјечава даље ширење вируса, већ га само неутралише или ублажава, онда би барем дио вакцинисаних људи теоретски и даље могао да шири заразу. Али ту је потребно сачекати резултате истраживања.

Познате вакцине 

Стопостотне заштите након примљене вакцине нема, иако су неке веома близу тог циља. Вакцине против малих богиња, заушњака и рубеоле имају ефикасност од 93 до 99 одсто. То је вриједност од које су вакцине против сезонске грипе далеко. Према подацима Роберт Кох института ефикасност вакцина против грипе у сезони 2019/2020 је била између 31 и 73 процента, у зависности од тога о ком соју грипе се радило.

Много горе су вриједности из сезоне 2017/2018. Тада је ефикасност вакцина против грипе била око 15 одсто.

За разлику од РНК-вакцина против короне, тада се дају такозване мртве и живе вакцине. Код мртве вакцине се не изазава грипа и вируси вакцина не могу да се пренесу на друге особе. За разлику од живих вакцина, које садрже ослабљене вирусе. У периоду од једне до двије седмице након што су те вакцине примљене, вирус може да се пренесе на друге. Прије свега на људе са ослабљеним имунитетом. Ту рецимо спадају људи коју су кратко прије тога имали трансплантацију коштане сржи и који су у изолацији.

Све или ништа 

Многи од нас полазе од тога да је вакцина или ефикасна или није. Али код вакцинације нема те црно-бијеле ситуације. Постоји много градација, не само када је ријеч о Ковиду-19. Нејасно је да ли и када треба дати коју вакцину.

Јасно је међутим да вакцине које се сада дају, код сваког појединачно могу да ублаже тежину болести. Оне међутим нису карта за повратак у безбрижан живот какав је био прије пандемије. 

(ДW)