Нема финансијске помоћи за БиХ без реформи

Подсјећања ради, ЕУ је додијелила три милијарде евра помоћи за осам земаља западног Балкана и европског сусједства, а свим земљама помоћ је одобрена уз услов за спровођење реформи које су специфичне за сваку земљу.

Према подацима које смо добили од Европске комисије, међутим, јасно је да је БиХ помоћ добила задња, и то зато што се власти БиХ нису могле усагласити за спровођење реформи.

Из података ЕУ које су "Независне" добиле видљиво је да је Албанија својих 180 милиона евра добила још почетком септембра. Грузији је новац одобрен крајем септембра, а крајем новембра новац су добили, поред Грузије, још и Јордан и Молдавија. Грузија је добила 100 милиона евра од укупно 150 милиона, Јордан 250 милиона од укупно 700 милиона евра, а Молдавија 50 милиона евра од укупно 100 милиона.

"Исплата наредних транши условљена је испуњавањем свих обавеза које су наведене у уговорима. Брза и потпуна имплементација реформи биће важан показатељ привржености ЕУ у солидарности с овим земљама које су обухваћене кризом без преседана", наведено је у Европској комисији.

Косово, Црна Гора и Сјеверна Македонија новац су добили почетком октобра, и то Косово 50 милиона евра, Црна Гора 30 милиона, а Сјеверна Македонија 80 милиона евра. Украјина је добила 600 милиона од укупно 1,2 милијарде евра помоћи почетком децембра.

Из овога се јасно види колико је БиХ каснила у односу на све ове остале земље, управо зато што није било сагласности у спровођењу реформи. Осим када су у питању европски приоритети, БиХ касни и кад су у питању услови из других аранжмана.

У Делегацији ЕУ за "Независне" кажу да у првој транши неће бити услова, а биће исплаћена након што БиХ заврши процес ратификације потписаног меморандума о разумијевању.

Услови за другу траншу, како су нам објаснили, укључују мјере политика у областима економског управљања и изградње институција, стабилности финансијског сектора, транспарентности и борби против корупције, те бољег функционисања тржишта рада, а које се односе на недостатке утврђене, између осталог, током економског и финансијског дијалога с ЕУ о Програму економских реформи БиХ за 2020. годину и заједничким министарским закључцима из маја 2020.

"Поред тога, услови су одраз тијесне координације по овим питањима, не само између служби Европске комисије, већ и с међународним организацијама, нарочито с ММФ-ом и Свјетском банком, како би се осигурала комплементарност и синергија како с програмима помоћи ЕУ, тако и с релевантним програмима и активностима међународних финансијских институција", нагласили су они.

Уколико, како кажу, власти не испуне наведене услове у овом року, друга транша неће бити исплаћена.

Власти морају осигурати надзор и транспарентност свеукупне помоћи додијељене за ублажавање економских посљедица пандемије ковид-19. То укључује и транспарентност државне помоћи која се додјељује предузећима, што ће такође помоћи да се осигура да је новац пореских обвезника добро употријебљен. Подаци који ће бити доступни за 50 највећих корисника помоћи треба такође да садржавају име корисника и износ додијељене помоћи.

Ендрју Џуел, стални представник Међународног монетарног фонда, "Независним" је рекао да је чињеница да БиХ није испунила услове разлог што није закључен аранжман с том финансијском организацијом.

У блогу који су објавили Ерик Нелсон, амбасадор САД у БиХ, и Метју Филд, амбасадор Уједињеног Краљевства у БиХ, наведено је да међународна заједница неће одустати од ових услова.

"ММФ нуди значајну подршку БиХ, али сматрамо да је апсолутно праведно - и да већина грађана то разумије - да овај новац треба да буде условљен управо овим реформама. Предуго се чека на предузимање корака за придружење Свјетској трговинској организацији, што би омогућило пријеко потребан подстицај за бизнис", нагласили су они.

Подсјетили су и на приоритете у Мишљењу ЕУ, као што су амандмани на Закон о Високом судском и тужилачком савјету, побољшање процеса јавних набавки и значајни кораци против сукоба интереса.

"Знамо да постоје појединци у правосуђу који желе нешто постићи и њима је потребна наша подршка. Али, коначни доказ тога ће бити одговарајуће истраге, кривична гоњења, пресуде и затворске казне", нагласили су они.

(Независне)