Без плана крчме јавну имовину и ресурсе Српске

У то су се увјерили у Главној служби за ревизију јавног сектора Републике Српске, који су током контроле имали прилику да виде како су планови у државним фирмама само пука формалност без икакве тежине и значаја.

“Годишњи извјештаји о пословању јавних предузећа доносе се када је процес израде плана пословања за наредну годину отпочео, завршен, усвојен или када је започета његова примјена. Као такав, нема тежину и значај за процес пословног планирања. Ребаланси, као реакција управе на одступања реализације од плана пословања усвајају су крајем децембра планске године а неријетко и у наредној пословној години”, само је дио парадокса који су уочили ревизори и описали у свом извјештају „Планирање и извјештавање у јавним предузећима“.

Оно што би могао да буде још већи проблем је да они који би требали да указују на неправилности, не реагују.

“Одбори за ревизију, надзорни одбори и представници акцијског капитала који учествују у раду скупштина акционара имали су само спорадично примједбе на материјале извјештаја о пословању. Такве ријетке примједбе углавном су се односиле на исправке техничких грешака у материјалима, а само једном је истакнута примједба на вријеме достављања материјала и усвајања истих”, стоји у налазу ревизије.

Због свега што су уочили, Влади су предложили да размотри постојећи правни оквир те донесе нови модел за ефикасно управљање у предузећима.

Иначе, ревизија је спроведена у шест јавних предузећа и то  “Аеродромима Републике Српске”, “Аутопутевима РС”, “Поштама Српске”, “Електрокрајини” Бањалука, “Електро-Херцеговини” из Требиња и Мјешовитиом холдингу “Електропривреда Републике Српске, а ревизори су оцијенили како се понашање у овим предузећима може пресликати на сва остала.

У јавним предузећима 27 хиљада радника

Република Српска, према подацима АПИИФ-а, има 219 јавних предузећа. Запошљавају армију од 27.000 радника, а располажу имовином вриједнијом од 12 милијарди марака. Остварују годишње приходе од око 2,5 милијарде марака, али углавном послују са скромном добити и губицима, те углавном стагнирају или чак назадују.

Ревизори сматрају како у савременим условима пословања које карактерише комплексност, динамичност и неизвјесност, планирање и извјештавање постају све значајнији пословни процеси.

По њима, то је прва и основна фаза управљачког процеса у којој се сагледава постојеће стање, дефинишу циљеви, прати реализација, док у случају одступања предузимају корективне мјере.

“Одсуство планирања или неефикасно планирање у предузећима резултира пословном несигурношћу, расипањем ресурса и лошим пословним одлукама, што даље утиче на смањење ефикасности и ефективност пословања”, поручују ревизори.

Да подсјетимо, премијер Радован Вишковић више пута је нагласио како се лош рад неће толерисати, чак је и добар дио свог експозеа посветио томе, али Влада на чијем је челу углавном ради супротно. Јавна предузећа с углавном дио политичког плијена који се свакодневно и дијели и отима без обзира на пословне резултате.

(Цапитал)