БиХ као риједак европски примјер либералних мјера

Иако је период љета дјеловао оптимистично бројне велике државе попут Њемачке, Велике Британије, Француске, Турске, Италије и Аустрије, али и оних мањих чланица ЕУ као што је Словенија већ седмицама или мјесецима су у "тврдом" или "блажем" лоцкдоwну. Власти тешко одговарају таласима пандемије и свакодневно се боре сузбити ширење вируса често мијењајући тактике борбе.

У бројним европским земљама не раде ресторани, кафићи и продавнице неесенцијалне робе, док је и полицијски сат или ограничено кретање одређеним данима (викенда) мјера којој су притекле бројне европске земље.

За разлику од њих, Босна и Херцеговина је након првог лоцкдоwна у априлу 2020. године утабала пут ка много либералнијем начину борбе против короне и мање рестриктивним мјерама за грађане, али задржавши обавезно ношење заштитних маски у унутрашњости јавних објеката, јавном превозу, одвијању онлине наставе те препорука за рад од куће. Но, то је оно у чему су за БиХ "касниле" многе државе.

Да ли је то разлог зашто БиХ је међу ријеткима која није други пут ишла у лоцкдоwн, засигурно ће одговоре дати стручњаци у временима која су тек испред нас.

Такође надлежни су грађане свакодневно "бомбардовали" савјетима о држању дистанце од два метра, редовном прању руку и не окупљању на мјестима гдје борави више људи упркос критикама да се не тестира довољно, да је здравствени сектор слаб (опште позната ствар) те да се не ублажавају мјере с првим знацима позитивних трендова. Треба рећи и да су ентитетски министри здравства често истицали да код нас политика не управља здравственом кризом већ здравствени радници односно епидемиолози за разлику од других земаља.

Повећањем броја заражених и све већим попуњавањем болничких кревета, пред крај прошле године, ентитетска министарства здравства и власти у БиХ су наредиле и полицијски сат, обавезно ношење маски и на отвореном те смањивање броја особа које се могу окупљати напољу и унутра.

Те мјере и данас су на снази, али се слободно може рећи да се живот у Босни и Херцеговини данас одвија колико-толико нормално за разлику од других.

Наши сусједи су БиХ посљедњих мјесеци често називали "мистеријом и чудом", но најбољи показатељ ситуације су болнички капацитети гдје се број обољелих већ седмицама смањује у оба бх. ентитета и Брчко Дистрикту. Истовремено, додатне рестриктивне мјере су увођене и у Хрватској, Србији, Црној Гори, Сјеверној Македонији...

Угоститељски објекти у БиХ раде, уз потребно поштивање ограниченог броја гостију и радним временом до 22 односно 23:00 сата. Свим дјелатностима је дозвољен рад, па тако тржни центри и остале продавнице од прошлог прољећа нису прекидале рад.

Оно што су надлежни истакли више пута јесте да су доласком хладнијег времена примјетили повећан број обољелих, а као жаришта су детектоване канцеларије и радне просторије. Нередовно провјетравање просторија, одласци на заједничке паузе и слично допринијело је расту броја заражених. Тада су кризни штабови дали препоруку о огранизовању рада у смјенама или рада од куће за дјелатности гдје је то могуће.

Доласком зиме, оно што је забрањено широм Европе, у БиХ је дозвољено, а ријеч је о скијалиштима. Бх. планине од првог снијега су пуне скијаша, санкаша, домаћих, али и страних туриста који проводе годишњи одмор и распуст на чистом ваздуху.

За сада, планине се нису показале као жаришта коронавируса с обзиром да већина особа долази на бављење спортом или дружења на отвореном, док за сада није забиљежено веће кршење наредби по питању ноћних забава и рада угоститељских објеката.

Гледајући статистичке податке, БиХ од 6. новембра биљежи тренд пада дневног броја заражених, уз блага одступања. Тако је тог новембарског дана регистровано 1.922 случаја, а данас 31. јануара 195. Треба рећи да се дневни просјек заражених посљедњих у цијелој БиХ креће између 300 и 400. Оно што дефинитивно забрињава у нашој држави јесте број смртних случајева.

Да би се таква ситуација задржала потребно је даљње поштивање свих мјера, те максималан ангажман инспекцијских и полицијских органа на надзирању провођења мјера. За крај треба истаћи да је БиХ међу ријетким државама у Европи у које још није стигла нити једна вакцина против короне, а прве пошиљке се очекују средином наредног мјесеца.

У БиХ од почетка пандемије ПЦР методом тестирана је 592.221 особа. Од тога је било 121.497 заражених. До сада се опоравило 94.604 особе, а преминуло је 4.679.

БиХ је на 77. мјесту по броју заражених у свијету, а 44. по броју умрлих. БиХ заузима 104. мјесто по броју урађених тестова.

(Клиx)