Дуг здравствених установа близу двије милијарде, рекордер УКЦ Републике Српске

Здравствене установе грцају у дуговима. Због неплаћања пореза и доприноса на самом врху листе пореских дужника је Универзитетски клинички центар РС са 80,3 милиона марака дуга. 

"Ти дугови не могу да угрозе рад Клиничког центра, јер су то дугови који су према Пореској управи и дугови које смо ми у договору са Владом замрзнули. Ти дугови ће сигурно се рјешавати на нивоу државе. То нису наши текући дугови. Ми никоме не дугујемо из текућих рачуна, исплаћујемо редовно плате са доприносима, све наше добављаче исплаћујемо у предвиђеном законском року“, поручује директор УКЦ-а Владо Ђајић.

Док Ђајић истиче да дуговања не пријете раду ове установе, за бившег министара здравља Слободана Станића је неприхватљиво да УКЦ поред милионског дуга издваја 35 милиона марака за гаражу.

"Да ли је нормално да у највећој здравственој установи раде радници којима нису упулаћени доприноси? Речено је раније од Владе да оне установе које не уплате порезе и доприносе неће моћи остати руководиоци. Речено је да сви прелазе на трезорско пословање па нису прешли. Речено је да ће се централизовати набавка па је онда опет касније децентрализована набавка. Према томе, бојим се да је то корак напријед, а четири назад”, наводи Станић.

Међу првих десет пореских дужника, осим УКЦ-а, је и болница „Србија“ у Источном Сарајеву са 44,6 милиона марака дуга, као и болница „Свети апостол Лука“ у Добоју чији дуг износи 39,3 милиона марака. Затим слиједи Универзитетска болница у Фочи са 26,3 милиона, док је дуг болнице „Свети врачеви“ Бијељина 17 милиона марака.

Није занемарљив ни дуг болнице у Градишци који износи 15,8 милиона марака, док је болница „Др Младен Стојановић“ Приједор  прошлу годину завршила са 11,6 милиона марака дуга.  

Да ли и на који начин Влада РС може помоћи да се измире дуговања према Пореској управи, конкретно нису одговорили.

Из Министарства здравља поручују да је Влада Српске на почетку прошле године за финансирање рада здравствених установа издвојила додатна 52 милиона марака.

“Захваљујући овим додатним средствима, Фонд здравственог осигурања Републике Српске је за домове здравља у 2020. години уговорио 11,1 милион КМ више средстава него у 2019. години, а за болнице чак 41,6 милиона КМ више средстава него 2019. године. Додатна средства су у значајној мјери финансијски стабилизовала здравствени систем, а посебно у смислу редовних уплата доприноса за запослене у овом систему, а дуговања из претходног периода ће се сукцесивно измиривати”- истичу из Министарства здравља и социјалне заштите.

Из ресорног министарства нису прецизно одговорили ни колика су укупна дуговања здравства РС. Своје процјене, зато износи Слободан Станић. 

"Ја сам рекао да би требало формирати парламентарну комисију да се преиспитају сва та дуговања и треба врло важну чињеницу истаћи да ово нема везе, ова сва дуговања и за пореске и кредите, са градњама у здравству. Градње у здравству су све кредитима са великим грејс периодом и она се крећу негдје око 600 милиона марака додатно на ону милијарду о којој смо говорили. Значи ми се већ ближимо дугу од двије милијарде у здравственом систему РС”, упозорава Станић.

Сви наведени проблеми, каже он, због којих је здравство Српске пред колапсом, могли би бити ријешени реформама Министарства здравља и Фонда здравственог осигурања, те путем преиспитивања јавних партнерстава.

БН ТВ