Како се Влада задужује да кредитира привреду?

Ново задужење од 57 милиона евра, Влада је намијенила за три пројекта - 30 милиона биће распоређено за прву фазу програма развоја коридора ријека Саве и Дрине, 22,4 милиона евра искористиће се за подршку опоравка фирми погођених посљедицама епидемије вируса корона, 4,7 милиона евра је намијењено за развој пољопривреде и сеоског предузетништва.

Међутим, оно што је занимљиво, привредни субјекти којима је помоћ неопходна, до новца ће моћи доћи само ако од Владе Српске узму кредит. И то, између осталог, по сљедећим условима:

- рок отплате: 15 година
- период одгоде плаћања: пет година, урачунат у рок отплате
- каматна стопа: референтна стопа + фиксна маржа
- отплата главнице и камате: два пута током године, 15. фебруар и 15. август
- валута плаћања: евро

Услова много, детаља мало. Више не открива ни први човјек Владе Републике Српске.  

- То су кредитна средства веома повољна, са дугим временом отплате и малим каматним стопама. Ми смо то испреговарали и иде у Народну скупштину. Послије одобравања у Народној скупштини Републике Српске ми очекујемо да ћемо већ у наредних два или три мјесеца имати та средства и она ће преко ИРБ банке бити пласирана у реални сектор, у привреду - изјавио је предсједник Владе РС Радован Вишковић. 

Колико износе те каматне стопе? - питање је на које нису одговорили ни из Министарства финансија. Непознаница су и услови и камата под којима се Влада РС задужила за 57 милиона евра код Свјетске банке. Када је у питању помоћ привреди, у опозицији сматрају да износ од 22 милиона евра није довољан. 

- Шта је са оном помоћи Владе РС, привредним субјектима који су претрпили значајне штете? То су прије свега сегмент туризма, угоститељства, хотелијерства и свима онима којима је био онемогућен извоз у земље које су такође примјењивале рестриктивне мјере - упитао је посланик СДС-а Милан Радовић. 

И за струку је спорна намјера да Влада кроз кредит помаже привредницима. Питају због чега онда постоје банке? 

- Ако неки привредни субјект не испуњава услове за ту банку, значи да истовремено он неће моћи да испуњава услове за ИРБ. Ту ће заиста требати бити обазрив коме и како ће се пласирати та средства. Јер понављам, то нису субвенције, већ кредити који ће се морати враћати - рекао је економиста Предраг Дудуковић. 

Привредници кажу да је ово само покушај ублажавања хаотичног стања. 

- Не може се рећи да је то нека посебна помоћ. То је својеврсна једнократна инфузија, која би само у једној мјери ријешила проблем. Проблем привреде у БиХ, у Републици Српској се треба ријешити дугорочно, стратегијама које треба да се окрену прије свега према нашим ресурсима, а наши најбитнији ресурси у овом тренутку су сигурно људи и знање, а не шуме и рудно богатство - рекао је привредник Милан Алексић. 

Званични подаци Министарства финансија кажу да је укупан дуг Републике Српске на дан 30. јуни 2020. године износио 5.8 миијарди КМ (53,24% процијењеног БДП-а за 2020. годину).

(БН)