Живот грађана Републике Српске голо преживљавање

Однос мјесечних примања и потрошачке корпе није се значајније мијењао. Грађани и даље могу само да маштају о задовољењу основних животних потреба, ако је судити по статистичким подацима.

Просјечна плата у децембру износила је 979 марака док су породице у Српској за потрошачку корпу требале издвојити 1945 марака. Просјечна плата тако покрива 50 одсто потрошачке корпе. Није се мијењао ни став грађана.

Преживљавање – на тај начин описују однос мјесечних примања и потреба. Мишљење дијеле и радници и пензионери, који поручују да им ни најављено повећање пензије неће пуно помоћи. Сламку спаса појединцима представља помоћ из иностранства. 

„Док има из иностранства биће добро, а кад њих не буде, нема, од овога се не може преживјети. Изгледа да је нормално да потрошачка корпа буде већа. Ми смо на то навикли. Људима који имају већа примања помоћи ће нешто, а ови који имају мања примања шта ће помоћи. Шта ће добити онај који има 200 или 400 марака пензије, 3 % шта је то - ништа. Превише иду цијене свега, тако да неће то покрити баш пуно“- истичу грађани. 

А покрива се оно основно. Грађани највише новца издвајају за храну и за плаћање рачуна. Ипак, малобројни су они који, финансијама којима располажу, могу задовољити пројектовану потрошњу. Структура потрошачке корпе крајем прошле године недостижна је за већину породица, а изгледале је овако: 

Култура, образовање, одјећа - судећи према статистици нису приоритет. Грађани немају избора. О луксузу не размишљају. 

„Образовање, култура, рекреација у тим сегментима људи штеде да би могли обезбиједити прехрану, становање, комуналне и друге режијске трошкове. Онај ко путује мора купити радничку и ђачку мјесечну карту. Може се рећи да још увијек та куповна моћ радничких породица на ниском нивоу, а самим тим и животни стандард“- истиче Божана Радошевић из Савеза синдиката РС.

Мање за наведене проблеме брину запослени у области финансијске дјелатности и осигурања који према статистичким подацима највише зарађују. Ситуација је другачија код радника у области грађевинарства. Просјечна плата у овом сектору износила је 665 марака, а наведени износ није био довољан да се измире трошкови прехране. На то све, пандемија је учинила своје, а стихијско поскупљење представља додатни удар на кућни буџет.  

„Ми данас имамо само новца за лијекове и да платимо режије, храна остаје негдје да живимо на оној најгорој маргини на којој може човјек да живи. Када платимо режије остане неких 300 марака да четворочлана породица живи од тога. То је значи 10 марака дневно и то је показатељ колико сиромашни смо у овој земљи, колико се тешко излази на крај да се прехранимо из мјесеца у мјесец“- истиче Муриса Марић Марић из Удружења за заштиту потрошача „Дон“. 

Да сиромаштво узима данак говори и чињеница да је све више оних који основне животне намирнице, воће и поврће купују на комад, док о вриједности бесплатног оброка говоре све дужи редови испред јавних кухиња у којима се дневно припреми преко хиљаду оброка.

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/Л1НвЈWдВахМ" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

БН ТВ