Инвестиције у Српској тек након нових задужења?

Предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик (СНСД) истакао је да је поносан на све што Република Српска ради у економском смислу. Каже да вјешто одолијева изазовима у доба короне, па је најавио и низ инвестиционих пројеката који очекују Републику Српску у наредном периоду.

– Пандемија је одгодила све инвестиционе планове првенствено због дислокације одређених ставки на медицински сектор, гдје су трошкови огромни. Трошкови Републике Српске током пандемије ће сигурно прећи 600 до 700 милиона КМ ванредних средстава – рекао је Додик.

Говорећи о започетим инвестицијама, Додик је истакао изградњу ауто-пута од Вукосавља према Бијељини, изградњу обилазнице око Добоја, као и градњу нове модерне болнице у Добоју.

УКЦ РС

Подсјетио је да ће у договору с Владом Србије почети градња изузетно важних хидроенергетских објеката, међу којима је хидроелектрана “Бук Бијела”, затим хидроелектране “Паунци” и “Фоча”. Он се осврнуо и на планирана улагања у даљи развој Универзитетског клиничког центра Републике Српске.

– Ми смо до сада у УКЦ уложили више од 200 милиона евра. То није ишло на терет медицинског сектора него је искључиво плаћано из средстава Републике Српске – рекао је Додик.

Наводи да се Република Српска, за разлику од већине европских земаља, у пандемији није одлучивала за потпуна затварања, те да се и у најтежим временима одржавао привредни живот.

Економски аналитичар Марко Ђого каже за Српскаинфо да није упитно да је могуће инвестиције извести, само је питање под којим условима.

– Све је могуће извести ако дате концесије, гаранције инвеститорима. Не требају вам ваша средства, а обавезе ће доспјети за пет или десет година. Ми имамо неискоришћене потенцијале, имамо прилично неизграђену инфраструктуру и постоји потреба да се инвестира у ту област – сматра Ђого.

Капитал

Истакао је да је проблем када се планиране инвестиције не финансирају из буџета, јер тада инвеститори диктирају услове.

Економиста Зоран Павловић сматра да у овом тренутку приоритет нису никакве инвестиције, већ очување радних мјеста и помоћ онима које је пандемија корона вируса највише погодила.

– У овом моменту треба спасити што се спасти може. Никакви капитални пројекти, инвестиције и задуживања нам не требају сада. Оно што нама у овом моменту треба је покушај да се ревитализује, обнови или помогне нашим привредним субјектима који су у тешкоћама због пандемије – рекао је Павловић.

Једно од задужења Босне и Херцеговине, а које се односи на оба ентитета, јесте уговор који је министар финансија и трезора у Савјету министара Вјекослав Беванда потписао са шефом Канцеларије Светске банке у БиХ Емануелом Салинасом о зајму од 56 милиона евра у оквиру Пројекта пружања подршке за опоравак микро, малих и средњих предузећа за санирање посљедица пандемије вируса корона.

Циљ овог пројекта, који се затвара 31. децембра 2024. године, јесте јачање система јавног здравства и пружање социјалне помоћи најугроженијим групама погођеним пандемијом у БиХ.

Беванда је нагласио да ће потписивањем овог уговора о зајму бити омогућено да Међународна банка за обнову и развој средства додијели развојним банкама у оба ентитета, путем којих ће бити финансиране активности предузећа која буду испуњавала услове. Средства су распоређена у омјеру 40 одсто за Републику Српску или 22,4 милиона евра, а 60 одсто за Федерацију БиХ, односно, 33,6 милиона евра.

(БН/Српскаинфо)