"ЗЛАТНИ ПИР“ Ђукићи обиљежили књигом из свог живота

На радној акцији бербе кукуруза, у којој су учествовали и дјаци и професори, подијелили ужину и од тада свакодневно доручкују заједно. 

Те давне 1970. године прошлог вијека планула је искра љубави измедју Гордане Дјукић, професора српског језика и књижевности и  и Здравка  Дјукића, професора математике из Српца, која је завршила браком који траје пуних 50. година.

Овај јубилеј и не би заслужио већу пажњу, јер има доста брачних парова са више година брачног стажа, да Гордана и Здравко  нису по много чему занимљиви. 

У истој школи су стекли основно образовање, матурирали у истој гимназији у Српцу, а након завршетка факултета добили су запослење у истој гимназији из које су након пуног радног стажа отишли у заслужену пензију. Стекли су двоје дјеце и четворо унучади. 

Здравко је важио за изванредног професора математике, чији ученици су освајали бројна признања и награде на разним школским и другим такмичењима. Гордана је као професор српског језика и књижевности склона литерарном стваралаштву.

Мада у позним годинама, написала је прву књигу „Небо пуно бисера“, да би другу књигу под називом „Из дневника једног професора“ посветила управо 50. годишњици брака.

„Јесен у нама, јесен око нас. Сједимо на клупи поред фонтане. Около цвркућу врапчићи, разгрћу увело јесење лишће. Наслоним главу на његово раме и замолим да ми прича своје истините доживљаје. Слушам и пожелим да их забиљежим...

Тако је настала ова књига кратких, истинитих доживљаја мога супруга, коју сам посветила педесетој годишњици нашег брака“, каже Гордана.  Она је сретна и због тога што је све илустрације у књизи  урадила њихова мала унука Сара Шумоња.

Уредник и резензент књиге „Из дневника једног професора“  Жарко Шарић,  србачки књижевник рекао је да ово дјело садржи "приче за успомену и дуго сјећање“ јер је књига сам живот. Ништа није измишљено, а ништа нема увјерљивије од живота.

"Поред осталог, књига је трајан знамен који брачни пар Ђукић себи за живота подиже, али и још један свијетао тренутак у издавачкој дјелатности и уопште културној мисији србачке „Просвјете. Уједно то је лијеп и вриједан дар свим људима који имају духовних потреба“, нагласио је Шарић у својој рецензији.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/02/15/308421/златни-пир-дукици-обиљезили-књигом-из-свог-зивота-2.wебп" алт="" wидтх="359" хеигхт="429" />

Због  епидемиолошке ситуације, Ђукићи нису на жељени начин прославили годишњицу брака, нити промовисали књигу.

Књига је ипак, каже Здравко, стигла до родбине, пријатеља, колега код којих је изазвала велико интересовање.

Гордана  је кратким причама провела свог мужа кроз његов веома занимљив живот.

"Низале су се године, пролазио кроз разне фазе живота, био ђак, студент, професор, војник, домаћин, глава породице, а шах је послије породице и математике, био моја опсесија – непревазиђена љубав“, каже Здравко, који је добио и титулу шаховског мајстора.  

Гордана Дјукић је била рецензент, уредник и лектор више литерарних и публицистичких радова, коаутор монографија  "35. година Гимназије у Српцу“ и "Србац – монографски записи“. Посебно је запажен њен рад у СПКД“  „Просвјета“, у коме  обавља дужност предсједника Општинског одбора ове институције.

За велики допринос у области образовања и културе на подручју ове локалне заједнице додијељено јој је високо признање – Захвалница општине Србац.  

(БН/С. К.)