Плате, тендере и субвенције јавно објавити

Ово је, између осталог, предвиђено Преднацртом закона о слободи приступа информацијама у институцијама БиХ, а у којем се наводи и то да ће институције морати објавити и регистре којима располажу, базе података и пописе које воде, као и извјештаје о приходима и расходима, инфорамције о бесповратним средствима које та институција додјељује, субвенцијама, донацијама и подстицајима уз навођење примаоца тих средстава, износа и раздобља на које се средства додјељују.

Уколико овај преднацрт закон добије зелено свјетло парламента БиХ, бх. институције биће у обавези и да објављују информације о јавним набавкама као и резултате тих набавки, односно ко је добио посао као и извјештај о реализацији тог уговора.

Суштина новог преднацрта у односу на стари Закон о слободи приступа информацијама БиХ је у томе да институције морају дјеловати проактивно када је ријеч о информацијама којима располажу, односно да информације за које јавност има интерес морају дијелити и објављивати без обзира на то да ли то неко од њих тражи или не.

У Преднацрту закона о слободи приступа информацијама БиХ који је тренутно у поступку јавне расправе новина је и то да ће све ове информације које су институције дужне објавити морати бити достављене централном порталу јавних информација ради њихове трајне доступности. Тај централни портал водиће и одржавати Генерални секретаријат Савјета министара БиХ.

“Овим законом прописан је посебан институт тј. проактиван приступ информацијама с озбиром на то да се демократизацијом увида у податке од јавног значаја којима располажу тијела јавне власти спречавају могуће злоупотребе у раду тијела јавне власти”, наведено је, између осталог, у образложењу Преднацрта закона о слободи приступа инфорамцијама у институцијама БиХ.

Како наводе у образложењу, проактиван приступ је процес од којег зависи јавност рада јавног тијела, а истовремено упознавање јавности с релевантним информацијама од кључне важности за разумијевање рада јавних институција.

У новом преднацрту, као и у актуелном Закону о слободи приступа информацијама, рок за достављање тражених информација је 15 дана, с тим што је прецизније уређено питање жалби на рјешења институција по захтјеву о слободи приступа информацијама, али и казне с обзиром на то да је преднацртом предвиђено да казне плаћају и одговорна лица у институцији, а не као што је сада случај да институција плаћа казну и евентуалне судске трошкове у случају недостављања информација.

Рецимо, преднацртом закона предвиђено је да ће се жалба на рјешење неке институције по захтјеву о слободи приступа информацијама достављати Жалбеном вијећу при Савјету министара БиХ, а у случају да Жалбено вијеће утврди да је та жалба основана и да се странци мора омогућити приступ информацијама, а руководилац институције то одбије ризикује казну од 1.000 до 15.000 КМ.

“Добро је што су се институције одлучиле да дјелују проактивно и објављују информације. Добро би било да сваки акт који донесу јавно објаве. Преднацрт закона о слободи приступа информацијама може бити добар примјер и за Владу РС да исти дан објави оно што се усвоји, а не као што је сада случај да само парцијално путем саопштења извијести јавност о ономе што је урадила”, рекао је за “Независне” Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука.

Он каже да би било добро, а што новинарска заједница тражи већ дуже вријеме, да се скрате рокови за достављање информација и да то не буде као и за остале грађане 15 дана.

Преднацртом закона о слободи приступа информацијама у институцијама БиХ, који је тренутно у процесу јавних консултација, институције ће бити у обавези да у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона именују службеника за информисање. 

(Независне)