Нови Сад: Преминуо Ђорђе Балашевић у 67. години

Подсјетимо, Балашевић је прије три дана примљен на Инфективну клинику где се лијечио од упале плућа.

Прије неколико дана извор близак породици открио је да се кантаутор осјећа добро и да се шали са љекарима, међутим, по последњим информацијама славни Војвођанин преминуо је на Инфективној клиници у Новом Саду. 

Балашевић је рођен 11. маја 1953. године у Новом Саду. 

Године 1977. приступа акустичарској групи „Жетва” са којом, исте године снима хит пјесму „У раздељак те љубим” и остварује свој први успјех. Сингл је продат у више од 180.000 копија, што је био велики успјех за југословенске стандарде.

Почетком 1982. године започиње соло-каријеру албумом Пуб са којим биљежи запажен успјех.

У ТВ серији Поп Ћира и поп Спира тумачи запажену улогу берберина Шаце. У зиму следеће године први пут пуни београдски Сава центар. Затим слиједи плоча под називом „Целовечерњи тхе Кид” снимљена 1983. године. Мелодија насловне нумере која је снимљена и на енглеском језику, је инспирисана фолклором Мексика.

Априла 1985. године, снима изузетно запажен албум 003. на коме се истакла пјесма Словенска. Ову плочу је продукцијски урадио као и претходну Јосип Бочек. Наредне, 1984. године у сарадњи са ТВ Нови Сад снима и ТВ филм под истоименим називом „Целовечерњи Кид”.

Са следећим албумом Бездан, Балашевић формира екипу која ће му убудуће бити редовна студијска и концертна потпора. За продукцију плоче је задужен Ђорђе Петровић, аранжмани су поверени клавијатуристи Александру Дујину. Ђорђе Балашевић наглашава да најплоднији период његовог стваралаштва отпочиње овим албумом.

Следећи албум „Панта реи” прати изузетно лоше критике, које се подударају са тешким периодом кроз који је новосадски кантаутор у приватном животу прошао. Ипак на овом албуму се издваја једна од Балашевићевих најлепших балада „Једном...”

Наредна плоча, „Три послератна друга”, која је добила поднаслов „Музика из истоименог романа” и коју Балашевић снима 1989. године, прати радњу истоименог романа и биљежи велики успјех. На поменутој плочи, која је доживјела добре критике, и веома добро прошла код публике, налази се једна од најљепших балада које је Балашевић снимио — „Д–мол”.

У вријеме док почињу ратна збивања у СФРЈ 1991. године, на тржиште излази албум „Марим ја...”. Овај албум остаје упамћен по изузетно добрим текстовима, носталгичним нотама, по пјесмама „Неверник”, „Дивљи бадем”, „Рингишпил”...

Те исте јесени Балашевић је имао своју колумну у Радио-ТВ Ревији. У овој колумни, док бјесни рат на простору тада већ бивше СФРЈ, Балашевић прави веома оштре и критичке осврте на сва актуелна, претежно политичка дешавања у земљи.

Ратне године проводи склоњен од јавности, избјегавајући мобилизацију. Крајем 1993. године снима албум „Један од оних живота”; албум излази у вријеме тешке економске кризе, а пјесме су инспирисане ратним трагедијама. Тих година Балашевићеви концерти постају прва јавна чистилишта, будући да на њима износи веома оштре конотације на рачун актуалне власти, са јасним опозиционим ставовима.

Послије мало дуже паузе 1996. године, објављује албум под називом „Напослетку”. Нове пјесме снимљене су углавном на акустичним инструментима уз учешће гудача Светог Ђорђа. Од инструмената су употребљивани фагот, обоа, труба и виолина које на вјеран начин дочаравају атмосферу Балашевићевих стихова.

Други роман објављује 1997. године. И у њему Балашевић прати свој претпосљедњи албум – „Један од оних живота”. Роман постиже изузетно добре критике. А 2000. године Балашевић објављује политичким албум под насловом деценије која је иза нас – „Деведесете”.

На том албуму он даје јавну осуду једног времена, једног изгубљеног времена, за једну генерацију, умјесто на носталгичне и љубавне пјесме на које је навикао своју публику, на овом албуму је остала забиљежена пјесма „Живети слободно” која уједно и представља химну петооктобарских промјена у којима је и Балашевић имао своје активно учешће.

Љубавне пјесме које су изостале са претходног албума у пуној мјери су надокнађене крајем 2001. године., када је снимљен албум „Дневник старог момка” који је посветио својој супрузи Ољи. Наиме, свака од 12 пјесама на албуму носи назив једног женског имена, а комбинацијом почетних слова тих имена добија се право значење овог албума „Оља је најбоља”.

2004. године снима изузетно добар албум који носи назив своје прве групе Рани мраз. Запажено учешће у овом албуму има група Апсолутно романтично.

Иза себе је оставио супругу Оливеру, ћерке Јовану и Јелену и сина Алексу.

(Курир/С.М. Фото: Драгана Удовичић)