Због незаконитог рада судија трпе повјериоци банке

У информацији коју је припремио за Одбор повјерилаца, а у коју је ЦАПИТАЛ имао увид, Радивојац је навео да поједине судије Окружног привредног суда у Бањалуци мјесецима не заказују расправе у поступцима које банка води, да их одгађају без ваљаног разлога, али и да им мјесеци требају да након главне расправе донесу пресуду иако је законом прописано да се пресуда доноси у року од мјесец дана након главне расправе.

Ради се о милионски вриједним поступцима које су против банке покренули повјериоци, махом државна предузећа, а којима су оспорена потраживања. Завршетак тих спорова битан је јер банка не може намирити повјериоце којима је признала потраживања док се не ријеше ови поступци.

Радивојац је, између осталог, навео да судије расправе одгађају „због умора дактилографа“, да рочишта трају кратко јер судије иду на друга рочишта, што сматра недопустивим.

У појединим споровима припремна рочишта су заказана тек након годину дана и многобројних ургенција и дописа предсједнику суда. Такав случај је са спором са Укио банком од којег умногоме зависи намирење повјерилаца, с обзиром на то да се ради о једном од већих спорова које Банка Српске води.

Слична ситуација је и у спору са Инвестиционо-развојном банком (ИРБ), који је такође битан за намирење повјерилаца, а израда провостепене пресуде се чекала читавих 10 мјесеци.

Радивојац је навео да је банка у више наврата захтијевала и молила судију да напише пресуду упозоравајући на законске рокове, али да је одговор био да судија има много предмета, да је добила најтеже предмете и да се пресуда не може брзо израдити.

„Руководилац правне службе банке је обавијештен да је судија Сташа Томић, која води овај предмет, већ под казном Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ управо због неблаговременог писања писмених отправки пресуде“, наведено је у информацији.

Додао је да иста судија води и милионски спор са „Аутопутевима РС“ и да је прије двије године донијела пресуду која је неспроводива, а коју до данас није исправила. Због тога је банка предсједнику суда упутила жалбу на рад ове судије.

„То је рад појединих судија, али се захтјеви, притужбе и разна негодовања, нажалост, испостављају стечајном управнику или стечајном судији, који са оваквим нерадом појединих судија немају никакве везе, а трпе неосноване, што увреде, што пријетње“, навео је Радивојац.

Посебне замјерке има на рад предсједника Окружног привредног суда Бањалука Асмира Коричића за којег је навео да је сам себи додијелио одређене предмете те да је доносио различите пресуде у истим споровима, које је касније Виши привредни суд побијао.

Указао је на могуће злоупотребе на основу којих су тужбе предузећа из система „Електропривреде РС“ додијељене управо предсједнику суда на поступање.

„Предсједник суда је злоупотријебио свој положај, себи додјељивао предмете по нахођењу. Врло је симтпоматично да је у три, од четири предмета, предсједник суда донио потпуно идентичну одлуку и одбио тужбу и те пресуде је потврдио и Виши привредни суд, док је у четвртом предмету, потпуно идентичним са ова три, уважио тужбу,“, навео је Радивојац и додао да је ту пресуду оспорио Виши привредни суд

„У овој информацији, у пар случајева које смо обрадили, видљиво је да поступајуће судије, на челу са предсједником суда, драстично крше законске прописе, беспотребно одуговлаче поступке и тиме директно утичу на немогућност завршетка стечајног поступка, јер по оспореним потраживањима стечајни управник мора резервисати новац до висине вриједности у тим поступцима, а све до правоснажног окончања тих предмета“, навео је Радивојац.

Из тога је, каже, јасно да стечајни управник, као ни стечајни судија, не могу донијети одлуку о барем дјелимичној расподјели средстава повјериоцима банке.

ЦАПИТАЛ је раније објавио да је стечајни судија Банке Српске добио пријетеће писмо незадовољног повјериоца јер не може да дође до свог новца који је годинама блокиран у овој пропалој банци.

(Цапитал)