БиХ озбиљно заостаје у и е-управи и дигитализацији

Адис Муховић, извршни директор Центра за политике и управљање, каже да је Босна и Херцеговина далеко у односу на Европску унију када је ријеч о дигитализацији и електронској управи, те да се већ данас, уколико постоји воља, може кренути у те процесе.

“Кад једном дигитализујете систем, он постаје транспарентан и аутоматизован. Нема више ‘уписао дијете у вртић преко штеле’ или ‘добио термин код доктора преко штеле’, итд. Бројне су предности електронске управе која код нас није ни на почецима. Рецимо, УИО пружа електронске услуге и нешто Пореска управа Федерације БиХ, док остале институције – ништа”, рекао је Муховић.

Када је ријеч о дигитализацији и е-управи у Босни и Херцеговини, можда најбоље показује примјер електронског потписа који за разлику од земаља региона, а посебно Европске уније, практично и не постоји. У овом тренутку БиХ и има и нема предуслове за кориштење електронског потписа с обзиром на то да је закон који регулише ову област донесен још 2006. године и неопходне су његове измјене.

У суштини, законски оквир за издавање сертификата за квалификовани електронски потпис на нивоу БиХ већ постоји, међутим у овом тренутку јако мало привредних субјеката, а посебно институција, је заинтересовано за добијање таквог сертификата.

“Ми смо Закон о електронском потпису на нивоу БиХ усвојили 2006. године. Међутим, тек прије двије године створене су све претпоставке за издавање сертификата за квалификовани електронски потпис. Фирма која је овлаштена да издаје те сертификате је ‘Халцом’ из Сарајева, али колико сам упознат само једна банка је тренутно почела да користи квалификоване потписе за своје интерне потребе и за потребе пружања услуга својим клијентима”, рекао је Харис Хамидовић, шеф сигурносног ИТ система при МКФ/МКД ЕКИ Сарајево и овлаштени судски вјештак за информационо-техничке системе.

Он истиче да електронски потпис, као и електронске услуге генерално могу значајно допринијети развоју економије у БиХ, али под условом да тај процес прате и институције јер највећи бенефит у свему томе је управо та е-управа, која грађанима омогућава да остварују своја права и завршавају послове без одлазака на неколико шалтера.

Оно што је тренутно још један од проблема у БиХ је и различито виђење БиХ и ентитета по питању електронског потписа. Рецимо, Република Српска има свој Закон о електронском потпису, међутим он се практично и не примјењује, а у парламенту БиХ већ годинама се покушава усвојити закон о електронској идентификацији и услугама повјерења за електронске трансакције, међутим до данас то још није урађено.

“У Републици Српској закон у вези с електронским потписом се не примјењује, не знам зашто. У недостатку електронског потписа нисмо у могућности да комуницирамо са судовима електронским путем, а то би нам уштедјело вријеме па и трошкове.

Умјесто да постоји могућност да судови електронским путем на законит начин потврде пријем поште, поднесака и слично, ми морамо ићи у суд, видјети да ли је нешто и гдје предато, гдје је доставница, ко је примио, итд. Електронски потпис би нам умногоме унаприједио рад”, рекао је Бранислав Ракић, предсједник Адвокатске коморе Републике Српске.

(Независне)