"И то ће проћи" - споменик страдању недужних
И то ће проћи. Не, ово нису ријечи коју је неки савременик изрекао посматрајући почетак 2020. године из своје собе. У питању је много мрачнији период наше историје.
Ове ријечи су споменик страдању недужних и кривих само зато што су били друге нације, боје коже и политичке оријентације. “И то ће проћи” су ријечи које су угравиране на прстен Габријела Југа, једног од оних који су преживјели сав пакао и тортуру која се спроводила над људима у злогласном усташком логору Јасеновац, пише Блиц.
Синоћ у осам часова емитована је премијера филма “Дара из Јасеновца”, а реакције се и даље не смирују. Људи расправљају о најболнијим сценама, али је можда најмучнији кадар чињеница која прожима цијели филм – снимљен је у истинитом историјском контексту, Јасеновац је постојао, а у њему и прича о једном Габријелу и његовом прстену.
На сам помен имена логора Јасеновац, многима се и данас, 75 година касније, стегне грло од свједочења жртава и свједока највеће срамоте људског рода у двадесетом вијеку. Звјерства, тортуре мучења и начини на којји су одузимани животи Јеврејима, Србима, Ромима, онима који су сарађивали са њима, комунистима, без обзира на старосну границу и пол, тешко да се икада могу оправдати. Јер, оно што су припадници војске НДХ радили тамо са дјецом и женама, не може се поредити ни са радњама најгорих хорор филмова.
Свједочења жртава али и самих актера, односно, усташких војника, говоре да је постојало чак 57 начина да се погуби човјек. Мада, судећи по звјерствима, погубити је блага ријеч, тачна је масакр и тортура невиђена чак ни у злогласним логорима попут Аушвица. Наиме, док су се у нацистичким логорима људи убијали у гасним коморама, у Јасеновцу је то рађено ручно, помно, мукотрпно и звјерски, са уживањем.
Ипак, чак ни све те слике, потоци крви, лелек и јаукање жене и дјеце, који су мучени до смрти спаљивањем, забадањем ексера у главу, групним силовањем, нису успјели да сломе једног затвореника који је своју вјеру у бољу сутрашњицу и у слободу, пренио на прстен у виду неколико ријечи “И то ће проћи” .

Габријел Југ је био један од неколико десетина хиљада оних који су прошли кроз пакао Старе Градишке, једног од логора у систему Јасеновца у којем је своју свирепост исказивала Нада Танић – Лубурић, сестра злогласног усташког комаданта који се налазио на челу Јасеновца, Макса Лубурића.
Прстен који је израђен у ковачници Старе Градишке, а који је поред поруке, садржао и његове иницијале Г.Ј, Југ је добио непосредно прије него што је требало да буде транспортован из Загреба у неки од логора Трећег рајха на присилан рад.
<имг срц="/стораге/имагес/2021/02/21/308756/и-то-це-проци-споменик-страдању-недузних-2.wебп" алт="" wидтх="457" хеигхт="608" />
Да ова прича доспије у медије и да служи као примјер да све лоше у животу прође и да је само живот вјечан, постарао се сам Југ, који је током транспорта у фебруару 1945. године, успио да побјегне из воза на главној жељезничкој станици у Загребу.
Као сјећање на тешке дане у логору, са собом је кући понио прстен и крваву кошуљу у којој је био све до одласка у партизане. Како се наводи у документима музеја Јасеновац, кошуљу је сачувала тетка Габријела Југа, код које се крио прије него што је приступио партизанима.
Југ је доживио дубоку старост и преминуо је 2002. године у 83 години живота.
Писма из логора, логорске дописне карте, исељеничке пасоше заточеника упућених на присилни рад у Трећи Рајх, лекарске дознаке, као и уговор о раду заробљеника Габријела Југа, упућенога из логора Стара Градишка на присилни рад, завршили су у Јавној установи “Спомен подручје Јасеновац” посредством супруге преминулог Габријела, Марије, која им те ствари поклонила у децембру 2005. године.
Сви ови предмети, као и још много свједочанстава о звјерствима усташа у логорима за вријеме Другог светског рата, данас су дио сталне поставке која је трајно похрањена унутар меморијалног музеја Спомен-подручја Јасеновац.
(Српскаинфо)
Повезане вијести
Коментари (22)
Клопарало
Постујем труд и средства улозен-а у филм,медјутим филм није показао ни 0,01% страдања Срба,Јевреја Рома Хрвата комуниста,и других народа,напротив.Редитељ и екипа се морала угледати на Шиндлерову листу,и обрадити тему на конкретан историјски нацин.О злодјелима устаса,и НДХ висе је документовао малтене сваки филм Лордана Зафрановица,у односу на овај нас филм.Филм није нити це имати сансу за било ког Оскара.То је само могао урадити Емир Кустурица или Лордан Зафрановиц.Из оних сцена не види се геноцид како је то записано у толико књига,напротив.Мислим да је могло,и морало и мора се висе урадити на неком новом пројекту.По мени филм је подбацио по висе основа.
Xx
Све је то страсно. Јасеновацку градју је јос страсније предати. Додик то уради без имало кајања. Јасеновацке зртве је поново убио. То је издаја властитог народа и колективно убиство истог.
сваста
не треба заборавити ста се десило само свакодевно понављање и велицање свега сто се десило не помазе заједницки зивот на овим просторима. ни један народ неце нестати ни отици зивјети другдије. до сада смо зивјели скупа и ови сто нам сада намјерно дизу прасину са овим темама које су озбиљне, имају своје приватне циљеве. Брига њих ста се тамо догодило све док они могу у новинама изаци и остати на власти. а и нијихово це проци а ми сви цемо опет заједно зивјети...
људи моји узас је ово
нисмо савременици него смо ово слусали короз историју о страдању Србског народа од стране насих комсија хрвата(устаса) који су нас клали и убијали на свакојаке нацине,на тенене ,полако ,плански. Није ми јасно да никад партизани нису напали на Јасеновацки логор ,за све вријеме рата. Друга ствар ми смо свим тим зртвама у Јасеновцу и током Првог С.Рата пљунули у лице са Сребреницом.Она це нам бити омца око врата за вјека.
ТДИ
Неце се заборавит оно сто је било 1945, а неце ни десавања из 1990их.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.