Богати у Српској моћи ће да откупе казну затвора

– Суд никад неће изрећи годину дана затвора за мртву главу – категоричан је Петковић.

У чему је смисао ове законске могућности? Петковић подсјећа да се још на правном факултету учи да су краткотрајне казне затвора „семинар криминалитета“. То значи да казне до годину дана затвора “немају никакав ефекат на онога ко је осуђен”.

Усвојени амандман изложио је потпредсједник НСРС из Уједињене Српске, адвокат Милан Петковић.

Он за Српскаинфо објашњава да осуђени, тек када буде изречена затворска казна, има могућност да поднесе захтјев суду, који ће донијети одлуку о замјени казне и оставља се рок за плаћање. Петковић увјерава да нема разлога за бојазан да би се оптужени за крупнија кривична дјела могли извући с годином дана затвора, која би потом била новчано откупљена, а осуђени остао на слободи.

– Суд никад неће изрећи годину дана затвора за мртву главу – категоричан је Петковић.

У чему је смисао ове законске могућности? Петковић подсјећа да се још на правном факултету учи да су краткотрајне казне затвора „семинар криминалитета“. То значи да казне до годину дана затвора “немају никакав ефекат на онога

– Напротив, осуђеник само види да то није толико страшно и да му подстрека да и убудуће чини кривична дјела. Истовремено, боравећи краткотрајно у затвору, он упознаје људе из криминалног миљеа којима, када изађе из затвора, често служи као продужена рука, завршава неке криминалне радње. На другој страни, према Закону о раду, за казне затвора преко шест мјесеци аутоматски се добија отказ уговора. Дакле, људи када добију девет мјесеци затвора, одлеже шест мјесеци, јер након двије трећине могу да добију условни отпуст, али остану без посла, стигматизује их околина, а апсолутно немамо никакав ефекат – убијеђен је Петковић.

Из праксе наводи примјер младог возача из Градишке коме је, док је возио тријезан и поштујући ограничење брзине, пред аутомобил истрчао пјешак.

– Човјеку је потврђена пресуда од шест мјесеци затвора. Мора да лежи најмање четири месеца, остаће без посла. О таквим случајевима причамо. Тамо гдје је, примјера ради, вожња у алкохолисаном стању резултирала смртним исходом, као што је посљедњи случај саобраћајне несреће у Прњавору, суд у таквим случајевима увијек изриче по неколико година затвора – поручује Петковић.

Говорећи о финансијској страни приче, каже да, према званичним подацима, дан затвора државу кошта 70 КМ, а замјеном казне затвора новчаном, држава наплаћује 50 КМ по дану од онога ко се одлучи за ову опцију.

– Није тачно да је то само за богате. Јер, и за сиромашне у закону постоји могућност замјене затворске казне за рад у јавну корист на слободи. С једне стране, пооштрена је казнена политика јер је уведена доживотна казна за најтежа кривична дјела, а на другој страни за казне до годину дана пронађени су блажи начини издржавања казне – додаје Петковић.

Подсјећамо да је у ранијем закону дан затвора могао да се откупи за 100 КМ.

Истовремено, Иванка Марковић, професор на Правном факултету Универзитета у Бањалуци и посланик СДС у Народној скупштини, жестоко се противила измјенама Кривичног законика РС амандманом Уједињене Српске, јер га сматра потенцијално коруптивним.

– Овим рјешењем добили смо сљедеће: онај ко има пара платиће 18.250 КМ, јер се замјена казне затвора до једне године врши тако да се један дан затвора мијења са 50 КМ, и он неће ићи у затвор, већ ће слободно да се креће градом, без обзира за коју врсту кривичног дјела је осуђен. Према усвојеном амандману, учинилац било којег кривичног дјела који је осуђен на казну затвора до једне године има могућност да поднесе захтјев суду да се његова казна мијења новчаном казном, односно да се „откупи“, а ја вјерујем да ће таква одлуку бити донесена у скоро сваком случају – каже Марковићева за Српскаинфо.

На чему темељи овакве тврдње? Марковићева подсјећа да је слична пракса постојала и раније, али да је као лоша избачена усвајањем новог Кривичног законика Српске 2017.

– Дешавало се у пракси да се штимају казне затвора тако што се између тужилаштва и оптуженог и његовог браниоца постигне споразум о  признају кривице којим се суду предложи изрицање казне испод законског минимума предвиђеног за то кривично дјело, односно да се за кривично дјело изрекне казна затвора шест мјесеци и да се онда откупи.

У пракси судова у БиХ је забиљежен случај да је учиниоцу за ратни злочин изречена казна затвора до једне године коју је онда он „откупио“, а у пракси судова у РС имамо и пресуду којом је наставник осуђен за кривично дјело на штету полног интегритета своје ученице, при чему му је суд ублажио казну испод законског минимума и изрекао казну затвора у трајању од шест мјесеци, коју је наставник „откупио“.

Поставља се питање каква је ту генерална превенција када поручујете да онај ко има пара, ко је богат и ко може да откупи казну затвора, неће ићи у затвор, иако је суд приликом одлучивања о врсти и висини кривичне санкције узео у обзир све околности тог случаја и закључио да му треба изрећи казну затвора управо због постизања сврхе кажњавања, односно генералне и специјалне превенције – додаје Марковићева.

Поред тога, додаје Марковићева, постоји могућност да се изречена казна затвора до једне године мијења алтернативном мјером “рад у јавном интересу”, која се извршава након радног времена осуђеног, или у дане викенда, тако да он и даље обавља своје редовне обавезе, а у слободно вријеме обавља рад у јавном интересу.

– Ако додамо и обавезу суда да приликом изрицања казне затвора до шест мјесеци прво мора провјерити да ли би у конкретном случају сврха кажњавања била постигнута новчаном казном и да ли би је осуђени могао извршити, па уколико одговор на постављено питање буде позитиван, онда је суд дужан да изрекне новчану казну, а не казну затвора, онда је очито да је Кривични законик из 2017. предвидио много могућности за замјену казне затвора до једне године, а они су вратили ову коруптивну одредбу у КЗ – закључује Марковићева.

Предлагачи овакве законске одредбе тврде да се на тај начин изједначава положај починилаца кривичних дјела, јер откуп казне постоји у законима ФБиХ, Дистрикта Брчко и на нивоу БиХ.

Проф. Марковић каже да је тачно да постоји, али наглашава да су то погрешна решења која нема ниједна од земаља у окружењу.

Одговарајући на овакве ставове, Милан Петковић каже да је Марковићева професор, али да никада није била судија, тужилац ни адвокат, и да ствари посматра само са теоретске стране.

(Српскаинфо)