Екстремни десничар из Грчке побјегао у манастир у Србији

За њим трага грчка полиција јер је осуђен због учешћа у неонацистичкој организацији "Златна зора"

Претпоставља се да је Папас успео да се искраде из Грчке октобра прошле године, када је осуђен на 13 година затвора због управљања криминалном организацијом, пренео је јутрос низ атинских медија.

По тим информацијама, истрага се усредсредила на неке манастире у Србији, тесно повезане с малим грчким крилом "старокалендараца" који, за разлику од званичне грчке цркве, не признају грегоријански календар.

Медији преносе да је Папас прешао границу Грчке и Северне Македоније под лажним именом, прерушен у монаха због чега је прошле године пустио браду.

Пошто су надјени трагови, објављена је европска потерница за њим и очекује се да ускоро буде ухапшен у Србији и изручен Грчкој ради издржавања казне.

Грчки суд је 22. октобра прошле године одлучио да упркос праву на жалбу, сместа по изрицању пресуде на издржавање затворске казне оде руководство екстремно десничарске, неонацистичке "Златне зоре", међу којима и Папас, осуђено због претварања те странке у злочиначку организацију.

Лидер те распуштене странке Никос Михалољакос и још пет бивших посланика, међу којима и бегунац Папас, осуђени су због водјење злочиначке организације на по 13 година затвора, а један на 10 година.

Једанаест бивших посланика "Златне зоре" осуђених само за учешће у злочиначкој организацији, добило је казне од пет до седам година затвора, те уз ограничења на слободи чекају исход жалбеног поступка. Још седам осудјених особа, сарадника бивше странке, на слободи је под истим условима док се не заврши жалбени поступак.

Маратонско, политички набијено петогодишње суђење са 68 оптужених, десетинама адвоката и у четири раздвојена поступка, водило се због низа недела, укључујући групно убиство ножевима левичарског грчког рап-певача Павлоса Фисаса 2013. године и физичке нападе на египатске рибаре и левичарске активисте.

Убица певача, Јоргос Рупакис, остаће у затвору доживотно.

"Златна зора" која је најпре била мала полутајна неонацистичка група основана 1980-их, а потом сасвим маргинална странка, уздигла се током финансијске кризе у Грчкој 2010-2018. године, освојивши посланичка места на четири избора и по снази била трећа највећа грчка политичка странка.

Већ пошто су она као организција и њено руководство оптужени за злочине из мржње, укључујући бруталне уличне нападе на имигранте и левичарске активисте, чак и убиства, "Златна зора" је изгубила популарност, те на последњим изборима 2019. године пре забране и свог распуштања није успела да освоји ниједно место у Скупштини на изборима.

(Агенције)