Корупција већа од просјека ЕУ у земљама региона

Студија „Истраживање неформалне економије у четири државе југоисточне Европе“ коју је спровео Центар за политике и управљање у јуну 2019. године, показао је да просјек распрострањености сиве економије у БиХ, Србији, Хрватској и Црној Гори премашује просјек Европске уније, и то за више од 10 %.

Због чега је то тако?

Како спријечити сиву економију код нас?

Учешће сиве економије у БДП земаља Европске уније, износи у просјеку 17,9 %.

У четири земље Балкана, међу којима је и БиХ, распрострањеност неформалне економије је око 30 % БДП-а. То показују резултати спроведени на анализи и ставовима према квалитету институција, нивоу опорезивања, откривању и кажњавању нелегалних радњи, те правдању дјеловања у сивој економији.

„Сива економија негативно утиче на прикупљање јавних прихода те тако и на квалитет и доступност јавних услуга, односно долази до смањења буџетских средства за образовање, здравство, социјална давања, културу, те за све остале услуге које држава пружа, а које се финансирају из пореза.“, наводи се између осталог у студији Центра за политике и управљање.

Према наведеном истраживању, 18,2 % грађана БиХ познаје бар једну особу која има учешћа у неформалном раду. Иста студија наводи да је чак 29 % оних који потенцијално раде на „црно“, односно без уговора, а 63,4 % на дјелимично непријављеном раду.

Такође, велики дио радника у сивој економији зарађује до 300 евра (мање од 600 КМ) непријављених средстава мјесечно. Таквих је према анализи чак 41,2 %.

Економисти истичу да су најочитији примјери сиве економије неиздавање рачуна, непријављен рад или исплате плата у готовом. 

„Када говоримо зашто је то тако, превасходно нисмо развили свијест да оног момента када радимо нешто тако, један дио тих новчаних средстава који се из те куповине, те активности или кад говоримо о оном дијелу који је везан за исплату накнада за рад, а није легалан, он одлази негдје гдје се неће вратити друштву и гдје друштво неће имати бенефит од тога.“, каже Александар Љубоја.

Из пословне заједнице су свјесни да се држава мора озбиљније укључити када је у питању распрострањеност неформалног рада. Међутим:

„Није све до државе и послодаваца, има ту и до грађана. Нема сиве економије без грађана који ће купити робу без рачуна, без радника који ће радити непријављени, тако да је то у принципу заједнички проблем и послодаваца и државе и грађана.“, поручује предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић.

- Једно од рјешења за сузбијање сиве економије је редефинисање фискалне политике на начин да се направе већи обухвати за порезе и доприносе, кажу стручњаци.

„Што би смањило издатке привредницима, привредници би имали већу ликвидност, плате би биле веће, потрошња већа. Аутоматски томе, директни и индиректни порези би расли, јер би потрошња расла.“, појашњава економиста Александар Љубоја.

Он истиче да се треба појачати контрола рада инспекцијских и царинских органа приликом дистрибуције робе. А управо радом инспекције нису задовољни ни грађани. Скоро половина анкетираних (49,6 %) сматра да инспектори не раде довољно на откривању неформалног рада, а чак 56,8 % грађана вјерује да су санкције благе или занемариве. Истовремено, према студији Центра за политике и управљање, више од петине грађана БиХ (23 %) оправдава рад на црно и куповину без добијања рачуна. 

БН ТВ