Идемо у дужничко ропство: Увоз већи од извоза!

Извоз је износио око 850 милиона КМ, што значи да дефицит у спољнотрговинској размјени износи 2.2 милијарде КМ. Економисти поручују да то државу води у дужничко ропство.

“БиХ има могућност да произведе 5 пута више хране него што тренутно производи. Међутим, увоз је скоро исто толико пута већи од извоза, а платни дефицит је највећи управо на увозу хране”, каже економиста Алекса Милојевић. Наглашава да је први услов за развијену привреду развијена пољопривреда, јер се на њој развија индустрија.

“Ми не задовољавамо ни половину својих потреба у храни. Немамо робне резерве, нити имамо властиту производњу, тако да живимо у огромном ризику да би неки мали потрес на свјетском тржишту хране довео до масовне глади становништва. Оно што је најгоре је то да увозимо чак и живе животиње, житарице... Дакле, поред прехрамбених производа увозимо и најниже нивое производње у пољопривредној производњи. То је доказ потпуне неразвијености пољопривредне производње код нас, као и потпуног немара владе за судбину овог народа”, каже он.
 
Милојевић истиче да је прва брига сваке одговорне владе да обезбиједи здраву храну за своје грађане, а да то код нас, каже, није случај.

“Оно што је посебно опасно јесте да наши грађани због сиромаштва купују генетски модификовану храну, јефтину храну из увоза која је веома проблематична са здравствене стране. Ми се великим дијелом трујемо том јефтином храном”, објашњава Милојевић.

Грађани су одавно навикнути да гледају у празан новчаник. Кажу да знају шта је здраво, али да је, кад новца нема, једини избор оно што могу да приуште. Бирали би домаће кад би имали новца, а овако су приморани да купе оно што је јефтино.

Свјесно су, кажу, да увозна храна често долази ко зна одакле и да се по неколико пута одмрзава и поново леди. Они који могу да бирају, често предност дају домаћим производима.

Милојевоћ каже да је наша прехрамбена индустрија одавно уништена, а да без развијене прехрамбене индустрије нема ни развијене пољопривреде.

“Сва добит је у прехрамбеној индуструји. Пољопривреда је увијек губитник. Увијек су те примарне дјелатоности губитници, само је индустрија дјелатност која поизводи вишкове”, подвлачи Милојевић.

Он истиче да дефицит који БиХ управо има на храни, заједно са дуговима из кредита који се немилице узимају земљу води у дужничко ропство из којег ће каже тешко изаћи.

“Ми смо мала земља и високе технологије припадају великим земљама, њих нисмо у стању да остварујемо. Са оним што нам је Бог дао, када би се орјентисали на производњу хране и масован извоз, могли бисмо да обезбједимо девизе за увоз вискотехнолошких производа из развијених земаља. Управо то је пут нашег развоја”, истиче Милојевић.

“Како гледате на будућност грађана БиХ више није ствар тога да ли сте оптимиста или песимиста. Чињеница је да држава тоне све дубље без кључних претпоставки да се извуче, јер власт нема стратешки приступ томе у ком правцу земља треба да се развија”, закључује Милојевић.

БН ТВ