Избори по старим правилима и 2022. године?

У овом тренутку на измјенама Изборног закона БиХ инсистирају представници хрватског народа, који прије 2022. године желе да обезбиједе да сами себи изаберу члана Предсједништва БиХ, али и Клуб Хрвата у Дому народа парламената ФБиХ и БиХ.

С друге стране, представници бошњачког народа нису заинтересовани за измјене у смјеру који траже Хрвати, инсистирајући на томе да се прије тога измијени Устав БиХ, али да се све пребаци на парламент БиХ и интерресорну радну групу која би била формирана јер тако траже представници међународне заједнице.

"Чим се формирају радне групе знамо чему то води - да се посао никад не заврши. Представници међународне заједнице касно су схватили да су се балканизирали и процес одлучивања са домаћим владарима из институција измјестили у кафане. Битно је да се тај процес из кафане врати у институције, али међународна заједница заборавља да у години пред изборе живот у БиХ стане", рекла је Тања Топић, политичка аналитичарка, додајући да не значи да ће процес бити бржи уколико се пребаци у парламент БиХ.

Иначе, још није донесена ни одлука о формирању интерресорне радне групе за измјену Изборног закона у БиХ, што је посао који може трајати мјесецима, а ако узмемо у обзир да се у години избора не могу мијењати изборна правила није тешко закључити да ће се и у 2022. години избори одржати по старим правилима.

Посљедња интерресорна радна група која се бавила измјенама Изборног закона, и то далеко лакшим него што се тражи сада, формирана је 2015. године, а посао је завршила тек крајем 2017.

Оно што је још један проблем јесте и то што међународна заједница, а и Бошњаци инсистирају на томе да у интерресорној радној групи учествују представници Централне изборне комисије, а о чему партије које окупљају Србе и Хрвате неће ни да чују јер сматрају да су поједини чланови Централне изборне комисије БиХ изабрани нелегално и по политичкој припадности.

Какво је стање на релацији политика - Централна изборна комисија БиХ можда најбоље показује реакција Хрватског народног сабора (ХНС), организације која окупља све хрватске странке у БиХ, на мишљење Суада Арнаутовића, члана Централне изборне комисије БиХ.

"Арнаутовић злоупотребљава своју позицију члана ЦИК-а у сврху промовисања унутарстраначке бошњачке политике. Покушај научне анализе коју Арнаутовић прилаже у свом чланку је јефтин покушај манипулације, особите судским одлукама, доминантно оних Међународног суда за људска права", наведено је у саопштењу ХНС-а.

Између осталог, Арнаутовић у свом ауторском тексту предлаже прво измјену Устава БиХ, и то на начин образовања једнодомног "босанскохерцеговачког парламента" са 120 посланика, који би био огледало друштва, затим увођење једног предсједника који би се бирао на цијелој територији државе по принципу "један човјек - један глас".

Подсјећања ради, разговори о измјенама Изборног закона БиХ првобитно су почели на нивоу лидера политичких партија, односно ХДЗ-а и СДА. Те измјене Изборног закона БиХ у смјеру да један народ другом не може бирати представнике као што је сада случај договорене су непосредно пред одржавање избора у Мостару, а у пакету с изборима у тој локалној заједници.

Након посљедњих разговора делегација ХДЗ - СДА, које су предводили Драган Човић и Бакир Изетбеговић, лидери ових странака, начелно је договорено да се све врати под окриље парламента БиХ, односно да се формира интерресорна радна група.

(Независне)