Удар на џеп грађана, цијене вртоглаво расту

Брашно, уље, пилеће месо, јаја, али и гориво, само су неки од производа које грађани свакодневно користе, а чија цијена посљедњих мјесеци биљежи раст.

Како истичу саговорници "Независних новина", разлог за то је у првом реду раст набавних цијена у периоду пандемије вируса корона, као и пораст цијене горива, али да проблем представља и то што држава тренутно не располаже механизмима да раст цијена заустави.

Када узмемо у обзир да је крајем прошле године, према подацима Агенције за статистику БиХ, просјечна нето плата била 956 КМ, а синдикална потрошачка корпа за јануар 2021. године износила 2.044, јасно је да грађани због раста цијена једва спајају крај с крајем.

Према мишљењу Институције омбудсмана за заштиту потрошача у БиХ, не постоје оправдани разлози за повећање цијена било каквих услуга или производа, те су позвали све носитеље власти да искористе своја овлаштења како би у сарадњи с међународним финансијским институцијама пронашли модалитете раста личних примања која би могла пратити и повећање цијена производа и услуга.

Да је поскупљење видљиво у сваком маркету у БиХ, потврдила нам је и Гордана Булић, предсједница Удружења потрошача Тузланског кантона, која истиче да је цијена јестивог уља скоро била 1,8 КМ, а сада износи око 2,5 КМ.

"Дошло је до повећања цијена и ту се не може нешто пуно учинити, не може се зауставити њихов раст и оне се не могу вратити на неки ранији ниво, као што је то учињено у марту прошле године када је било проглашено опште стање епидемије", рекла је Булићева за "Независне".

Додала је да држава, да би то урадила, мора на себе преузети одговорност да ће надокнадити штету привредницима и увозницима, који сада због пандемије вируса корона плаћају већу цијену робе која се увози у БиХ.

Навела је да због овога највише трпе потрошачи, прије свега они који живе на минималцу, као и они који су остали без посла, а неријетко у вријеме пандемије дешава се да су и оба члана исте породице изгубила посао.

Истакла је да се надају да ће доћи до пада цијена на нижем конкурентском нивоу, јер је то роба која треба да се извуче из складишта до краја марта или почетка априла.

Она је додала да у периоду пандемије једино није поскупјела роба као што су намјештај, обућа и гардероба, јер су то производи које грађани у овом периоду нису куповали и њихову набавку и даље остављају за нека друга, боља времена након пандемије.

Муриса Марић, извршна директорица Удружења за заштиту потрошача ДОН Приједор, навела је за "Независне" да је суштински дошло до пораста набавне цијене ових производа, те да трговци поскупљења у трговинама правдају управо поскупљењем у набави, те да то ипак није оправдање за овако драстичан раст, који је почео када је гориво поскупјело.

Додала је да смо свједоци да је цијена горива до прије неколико мјесеци била око 1,6 КМ, а да је сада цијена око двије КМ, те да то представља један од узрока раста и других цијена.

"Прошле године, када је на снази била мјера Владе РС да нема маржи на основне животне намирнице, падом цијена горива нису пале цијене ових намирница", рекла је Марићева.

Потрошаче, према њеним ријечима, највише брине раст цијена житарица, јер, како истиче, у нашем народу је још увријежено мишљење да "док има хљеба у кући, некако ће се преживјети".

Раст цијена брашна, како тврде млинари и пекари, не би требало да доведе до поскупљења пекарских производа, а Раденко Пелемиш, предсједник Удружења млинара и пекара регије Бијељина, казао је за "Независне" да млинари очекују и додатно поскупљење брашна, али да цијене пекарских производа неће дизати, јер се грађани налазе у незавидној позицији.

"Очекујемо раст од око два до три фенинга, али такође сматрамо да ће за око два мјесеца доћи и до стагнације цијена, мада је још рано прогнозирати", рекао је Пелемиш.

Додао је да је и раније у периоду јануар - фебруар био забиљежен раст цијена брашна, али да се тренд раста сада изненађујуће наставио.

"Занимљиво је да је у Русији и Украјини, које су највеће извознице пшенице, на примјер уведена такса на извоз пшенице од неких 25 евра по тони", казао је Пелемиш.

У Министарству трговине и туризма РС су за "Независне" потврдили да је, према подацима којима располажу, до поскупљења поврћа, брашна и уља дошло већ у јануару ове године, те да је разлог за то раст берзанских цијена пшенице, сунцокрета и шећера на свјетском тржишту због лошијих приноса.

Навели су да на продајну цијену сваке робе утиче набавна цијена робе и маржа, коју сваки трговац зарачунава на набавну цијену, те су појаснили да је Уредба о прописивању мјере непосредне контроле цијена на подручју Српске коју је Републички штаб за ванредне ситуације донио у марту 2020. године на снази била док се ситуација на тржишту није нормализовала, те је након тога укинута.

(Независне)