Инфлација расте, а све говори да ће порасти још више

За разлику од западне Европе, већина земаља у настајању је иза себе оставила дефлацију.

“Застој у инфлацији или” дефлаторни шок “2020. године у свим нашим земљама у ЦЕЕ није био тако снажан као у западној Европи (уз неколико изузетака попут Босне и Херцеговине или Хрватске). Стога се однос који видимо у цијелој регији и на западним тржиштима на неким мјестима одвија са много више полазне тачке“, каже Гунтер Деубер, главни економиста Раиффеисен Банк Интернатионал.

Колико ће се инфлацијски изазов показати озбиљним, зависиће о многим варијаблама, укључујући и о томе колико се брзо укидају ограничења пандемије, колика је задржана потражња потрошача и колико брзо владе повлаче своје пакете подршке. У неким земљама, посебно у Чешкој, тржиште рада остало је уско упркос пандемији, а плате би ускоро могле почети брзо расти.

Ако инфлација – и инфлаторна очекивања – поново постану проблем, питање ће бити онда колико ће брзо централне банке регије кренути у повишење стопа, с обзиром на то да су њихове економије и даље крхке након пандемије.

“Врхунац стопе инфлације вјероватно ће бити достигнут у априлу-мају 2021. године и могао би постати главобоља за централне банке, посебно у комбинацији са снажним двоцифреним растом малопродаје и индустријске производње, наводи се у недавном истраживачком извјештају Ерсте банке, преноси бне интеллинеwс.   

(бизнисинфо)