Најновије
23:13 Пуцњава у Будви: Убијена једна особа, трага се за двије 22:40 Одређен притвор брату бившег премијера Мађарске 22:38 Партизан се дуго мучио, па савладао Басконију у Арени 22:02 Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина 21:48 Гориво у БиХ скупље него у Словенији и Хрватској 21:07 Откривено: Опасни отпад у Варешу одлаган близу кућа 21:01 МУП се огласио о хапшењу бившег министра Басте 20:52 Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи 20:35 Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске 19:55 Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници

Одата почаст младом јунаку великог срца

На мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас су чланови породице, некадашњи саборци и поштоваоци положили вијенце и одали почаст најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, који је погинуо 20. марта 1993. године.

Република Српска
Одата почаст младом јунаку великог срца

Парастос је служио свештеник Владимир Кукић, који је истакао значај посјете гробу младог борца Војске Српске, као и очувања културе сјећања на његову и жртву свих који су животе уткали у темељ Републике Српске.

Аутор документарног филма "Споменко на вјечној стражи" и књиге "Споменко и Озрен" Миле Савић рекао је да је прича о Споменку порука да је рат, у којем страдају и најслабији и најчеститији, ужас који треба спријечити.

- Кажу да човјек умире када и посљедња особа престане о њему да прича и надам се да ће кроз филму о Споменку и књизи "Споменко и Озрен", он вјечно да живи - рекао је Савић.

Он је изразио задовољство што је прича о Споменку заинтересовала младе, што су све више свјеснији његове симболике и што им се буди свијест о његовању историје.

Парастосу је присуствовао и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.

Гостић је рођен 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба није завршио.

По избијању рата живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта.

Током априла умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од такозване Армије РБиХ.

Пријављује се у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта.

Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Споменко Гостић је са неколико војника остао да брани село.

У марту 1993, током гранатирања положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.

(Срна)

Коментари (24)

Дзони

Споменик споменку а хеликоптер доденку супер

Културан поглед

Постовани цитаоце,овдје се морају одвојит понос рата,одбрана дрзаве и одговорност старесине за дијете уцесника рата.Велико његово јунаство нико несмије спорити.Одговорност старесине је упитна,засто и засто и докле висе да тонемо за идеале док други узивају.

БОБА

НЕ ВЈЕРОВАТНО СТА ЦИТАМО.ДА ЛИ ЈЕ МОГУЦЕ ДА СТАРИЈЕСИНЕ НИСУ ВИДЈЕЛИ ДА ЈЕ ТО ДЈЕТЕ ОД 14 ГОД.ДА ЛИ ОНИ КОЈИ СУ БИЛИ НА РАТИСТИМА НИСТА НИСУ ВИДЈЕЛИ.ТО НИЈЕ БИЛА 41 него 91.ОТАЦ БИ ТРЕБАО ТРАГАТИ ЗА ОНИМА КОЈИ СУ МУ ДАЛИ ПУСКУ ДА ГИНЕ ОДНОСНО РАТУЈЕ.МОРБИДНО ЈЕ ДИВИТИ СЕ ПОДВИГУ ОВОГ ДЈЕЦАКА ЗАТО СТО МУ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО ДА БУДЕ МОБИЛИСАН И ПОГИНЕ11.УЗАС.

Ре Боба

Побогу да ли сте ви читали и слуśали причу његових сабораца?Па отац га се одрекао када је имао 4 год.Живео је са мајком и баком.Мајка умире а бака гине од гранате,он прилази војсци јер тог момента није имо гдје.Нудјено му је да га хуманитарна организ.пребаци у Париз где му је било све обезбедјено,није хтео.Да би била већа иронија отац се касније појавио и прима инвалиднину на основу смрти Споменка.Вјећна слава храбром дјечаку.

Доми ре туга

Потпуно исправан коментецу су гурали да само они не иду! ар!Дј

ИстоцноСарајево

Ти си глупан

Право и правда

Дјетету није мјесто на борбеној линији, на домету непријатељске ватре. Неки би морали да одговарају и да се стиде, ако образа имају. А не да метанишу и испаљју родољубиве пароле.

Ре

До некле си у праву, тачно је да Дјеца не треба да буду учесници у рату. Овога Дјечака нико није ангажовао, он је једноставно ту живио, није имао куда, на жалост, таквих судбина је било колико хоћеш. Ипак њега нико није послао са пушком и бомбама да јуриша на непријатеља, једноставно је помагао колико је могао, вјероватно неби имао шта јести да није био уз војску. СЛАВА МУ.

јааааа

Слава му и да се никад не заборави!

Ауууу срамоте

Нисам видио никог из БОРСа и владе српске сто хе лицемјерје и ружно недопустиво !!

Мир

И ово је био ратни злоцин, послати Споменка на прву линију!!!

Лола

Наравно. Тако мало дијете није ни смјело бити у војсци и на ратисту. Тај ко му је то дозволио требало би да одговара. Његови саборци би требало да се стиде сто га нису заститили и сацували

Дзоо

Није био на ратисту него са коњима превозио дрва и храну!

Истина

Сузе ми потеку када помислим на овога хероја. Вјечна ти слава јуначе. А крв ми на очу удари када видим Додика лопова и дезертера.

Ре

Ови сто данас владају и глуме патриоте су сверцовали цигарете и нафту док је младост гинула.То се не смије заборавити.

Шта Рећи

Људи од 2 метра и 130 кг. су били дезертери а овај Дјечак добровољац. Нека је лака земља овом дивном Дјечаку.

Леми

На кога мислиш?Кажи!Сад ћу ти ја доћи хеликоптером да чујем шта ти то причаш!

ММ

Лака му земља и за све хвала.Поцивај у миру драги дјецаце.

Хероју

Слава ти велики јуначе а дезертери и профитери нека се стиде

Ре

Тако је. Вецна му слава! Милуновиц и савциц нека се стиде. Срам их било!

Туга

Дугујемо му да нам се никад не понове 1990е!

Их

1990те ваљда. Немамо ми њему шта то дуговати јер нас нико ништа није питао,натјерали су нас да се бранимо иначе Срба данас неби било.Жалостно да је млад дјечак тако завршио али га нису убили Срби.Вјечна му слава и споменик јуначки подићи у свим Српским градовима за вјек вјекова да се га памти и учи о њему а не да се стидимо Војске Републике Српске и њеног генерала јер тако не пријатељи лажу а лагали су и 90их.

Туга

Јадно дијете погинуло на ратишту са 14 година због нечије неодговорности.Он није борац он је жртва и неко мора одговарати за његову смрт,ко је дозволио да он буде ту

Маx

Нека је овом младом хероју вјецна слава и хвала му за све!Јунацки се борио за неку бољу и љепсу будуцност.Назалост,дао је свој млади зивот да би данас владали најгори медју нама,највеци олос и сљам,ратни профитери,дезертери и разни криминалци.

Величина текста