Макрон и Меркелова плаћају цијену европског фијаска

То се управо десило Ангели Меркел и Емануелу Макрону - двоје лидера чије позиције су се до скоро чиниле неприкосновеним.

Шампиони борбе против короне
По избијању пандемије, Немачка и Француска су, као две најзначајније државе ЕУ, биле у фокусу јавности свих европских држава - све је интересовало које ће мере они увести. Две земље имале су различите резултате.

Немачки одговор на пандемију био је брз и ефикасан. Рестриктивне мере, уз масовно тестирање и праћење контаката довеле су до откривања заражених и спречавања ширења заразе. Такође, здравствени систем показао се ефикасан у лечењу оболелих. Дуго времена, смрти од ковида готово да није било у Немачкој. Немачки лекари су успешно лечили пацијенте у тренутку када су Италијани масовно умирали.

Канцеларка Ангела Меркел чинила се у том тренутку као неспорни лидер.

Француска, у којој су протести Жутих прслука били свежи, суочила се са пандемијом мање вешто него Немачка. Ипак, Француска је у пандемију ушла прилично добро припремљена.

Срећна околност за Француску је била што су се после епидемија САРС вируса и свињског грипа и вести о случајевима преносу птичијег грипа на људе, здравствене власти Француске почеле да гомилају залихе медицинске опреме а у безбедносним стратегијама из 2008. и 2013. могућа пандемија је добила апсолутни приоритет.

Макронова безбедосна стратегија из 2017. је узела у обзир и могућност пандемије и том питању дала посебан приоритет. Зато, мада је први случај био регистрован још у јануару 2020. у Француској дуго није било смртних случајева.

Француски систем здравства показао се на висини задатка - домаћи тестови за откривање вируса су били развијени још у јануару и појединци оболели од корона вируса били су изоловани тако да је ситуација све до пролећа била мирна.

Шта више, Француска је упутила помоћ у кинески град Вухан а Инстит Пастер је отворио лабораторију у Шангају и помогао Кинезима да сузбију пандемију у Кини. Међутим, све се променило у пролеће.

Француска је имала праву експлозију случајева обољевања, што је напунило болнице и довело до великог броја смрти.

Француске власти су увеле стриктан локдаун али нису избегле критику јавности да су неефикасне и троме у суочавању са епидемијом. Макрон, чија је власт била пољуљана протестима, имао је мног тежи задатак него Ангела Маркел али је, уз муку, успео да ситуацију држи под контролом.

А онда је дошло питање вакцинације.

Подбацивање плана вакцинације

Развој ефикасне вакцине против корона вируса постао је глобални приоритет и многе земље су ушле у трку ко ће произвести прву вакцину и започети вакцинацију.

Руси су, контроверзним поступком, регистровали Спутњик В док још нису завршили трећу фазу испитивања. Убрзо, међутим, вакцине Фајзер Биотека и Модерне завршиле су трећу фазу тестирања и производња је отпочела. Западне државе су пожуриле да за себе резервишу довољан број доза још пре почетка производње, а такође и да обезбеде логистику потребну за чување вакцина. Чинило се да се ствари крећу у жељеном правцу.

Међутим, тада су почели проблеми.

Како је ЦНН иронично приметио - у Немачку су стигли фрижидери за вакцине, али не и вакцине.

Наиме, иако су прве вакцине стигле још у децембру прошле године, до сад је вакцинисано свега нешто више од шест одсто укупне популације (83,02 милиона), са испоручених пет милиона првих и три милиона других доза.

Оваква ситуација је пре свега резултат система вакцинисања, по којем се грађани вакцинишу само у за то одређеним здравственим центрима, за разлику од једне Британије где сваки породични лекар може да да вакцину својим пацијентима.

У Француској, проблем је настао због већ хроничног кашњења у испоруци вакцина.

Иако је Француска почела добро, недостатак вакцина је успорио процес имунизације. Француска је и поред свих напора успела да да свега 11.029 вакцина на 100.000 становника - трипут мање од Британије, што се види као својеврсна национална срамота.

У јавности је спор процес вакцинације створио незадовољство, посебно зато што Француска после парцијалног отварања налази у трећем таласу епидемије и земља је веома близу новом великом затварању.

Велики ударац процесу имунизације у Француској био је и недавно привремено стопирање употребе вакцине АстраЗенеке. Због смртних случајева који су уследили код неких који су вакцинисани овим цепивом и стварања крвних угрушака код одређеног броја вакцинисаних, власти Француске су обуставиле вакцинацију која је коначно кренула у добром правцу - за 15 дана марта је дато чак 2.9 милиона доза.

То је дало крила антивакцинашима којих у Француској има доста, можда и највише у Европи. По једној анкети, 42% Француза је рекло да неће примити било коју вакцину.

Овакви ставови су нарочито раширени међу конзервативном десницом, која је искористила неуспехе актуелне администрације за повећавање сопствене популарности пред изборе који треба да се одрже следеће године.

Бес јавности обе земље обрушио се на сопствене лидере - Ангелу Меркел и Емануела Макрона.

Вакцинашка Игра престола

Ангела Меркел је прва дошла на удар и њена Хришћанско демократска унија је платила високу политичку цену неуспеха вакцинације.

На изборима у две немачке покрајине Баден-Виртемберг и Порајњу-Палатинату резултат је био историјски лош - а за Меркелину партију је посебно забрињавајуће то да су ти избори генерална проба за савезне изборе који ће се одржати за 6 месеци.

Многи су гледали у правцу Ангеле Меркел, као кривца.

(Блиц)