Да ли је Сарајево наш Берлин новог модерног доба!?

Американци се у Сарајеву обрачунавају с Русима. Европа с Русима и Кинезима. Европа с Турцима, а Ердоган с гуленовцима. Саудија преко Сарајева ратује против Катара. Руси преко Сарајева воде битку против Запада.

За Рудолфа Ивановича Абела први пут сам чуо оне године када је у кинима приказиван Спилбергов “Мост шпијуна”. Негдје пред крај филма сам сазнао да је Абел стварни лик и да су у филму обрађени стварни догађаји.

Право име му је било Wиллиам Аугуст Фисхер и годинама је био руски шпијун кодног имена Абел који је радио на територији САД-а. Радња је, потом, пребачена у подијељени хладноратовски Берлин, гдје је почетком шездесетих година прошлога вијека размијењен за двојицу америчких пилота.

Фасциниран овим филмом и стварним догађајем, нашавши се у Берлину неколико година касније, покушао сам пронаћи и обићи ове из филма и колико год сам се трудио, нисам баш успио схватити размјере подјеле и свега онога што је пратило хладни рат између САД-а и моћног Совјетског савеза.

Онда је Берлин дошао у Сарајево. Ако ме сјећање добро служи, некад послије рата на Добрињи су покушали изградити зид између Источног Сарајева и Сарајева. Да грађани нису самоиницијативно реагирали, данас би у Сарајеву постојала жељезна завјеса.

И све би, чак и симболично, подсјећало на Берлин. Али без обзира на то што нема зида и што су Источно Сарајево и Сарајево у истој држави, овај град се може сматрати Берлином нашег доба.

“У случају практичног зближавања Босне и Херцеговине (БиХ) и НАТО-а, наша држава ће морати реаговати на овај непријатељски корак”, поручили су прошле седмице из Амбасаде Руске Федерације у Сарајеву и доживјели овације у источном дијелу града.

Тог тренутка је ово “западно” Сарајево усмјерило поглед ка Амбасади САД-а. За дан-два стигла је реакција, а мало затим и одговор из централе НАТО-а. “Сарадња БиХ и НАТО-а не зависи од Русије”, поручили су из НАТО-а.

Дакле, имамо НАТО, имамо Русију, имамо Источно Сарајево које навија за Русију, имамо Сарајево које навија за НАТО. Немамо само мост шпијуна, али зато имамо безброј шпијуна. Када је Путин у Босну и Херцеговину покушао послати своје Ноћне вукове - познате бајкер-шпијуне, ови други шпијуни који су окренути ка НАТО-у, забранили су им улазак у БиХ.

Онда је Путин покушао у Сарајево послати војног шпијуна Владислава Филиппова па су и њему ови с друге стране забранили улазак. Онда су ови руски шпијуни одавно распоређени у БиХ поништили овим проамеричким шпијунима дипломе и намонтирали двије-три касније одбачене оптужнице.

Онда су ови из НАТО-а своје шпијуне позвали у Брисел да се усликају с њима. Онда је објављено саопштење и “увијена пријетња” Амбасаде Руске Федерације.

Можда то тако не изгледа на површини, али у Сарајеву се тренутно води највећи обавјештајни рат у Европи. Американци се у Сарајеву обрачунавају с Русима. Европа с Русима и Кинезима. Европа с Турцима, а Ердоган с гуленовцима. Саудија преко Сарајева ратује против Катара.

Руси преко Сарајева воде битку против Запада. Србија се бори против Хрватске, Хрватска против Србије, Кина против свих, осим против Русије. Онда се Њемачка обрачунава с Лондоном преко Сарајева, па се Лондон обрачунава са Бриселом преко БиХ.

Понекад се сударе Иранци са овима са Запада који потом узврате Ирану. И све то преко Босне и Херцеговине.

А реално гледајући, сви су много моћнији од БиХ и њених подијељених институција чији су дијелови постали сервис свим наведеним државама у обрачунима против оних других.

(Ослобођење)