Драгуљ природе: Бисер језера изнад манастира Добрун

За дио тога сигурно је заслужно монаштво ове светиње из 13, а неки тврде и из осмог вијека, које се послије 300 година вратило у манастирско здање.

Једна занимљива промисао остварује се ових дана. Монаси су промијенили ток Станишевачког потока, скренули га ка исушеном дну језера, које се пунило само у зимским мјесецима, а чисту планинску воду порибили поточком пастрмком.

Љубитељи природе, планинари, бициклисти, авантуристи и многи  посјећују овај бисер језера окованог  кречњачким стијенама и тишином која струји из најчувенијег правослвног манастира у Републици Српској.

Језеро се налази на око стотињак метара од манастирског комплекса. Изнад њега у стијени сачувани су остаци монашке испоснице, историја каже да их је било више,  али су их душмански уништили они који су се осмјелили да баш овдје отворе каменолом.

Пјесник је о испосници записао: „Рибља кост у пепелу, уклесан јастук и „грешни" монаси“.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/03/27/311145/драгуљ-природе-бисер-језера-изнад-манастира-добрун-2.wебп" алт="" wидтх="1080" хеигхт="717" />

Колико је писцу ових редова познато у скорије вријеме нико није завирио у ово удубљење у стијени али се претпоставља да су на зидовима исклесане иконе и ложена ватра.

"Овдје је сваки камен светиња", кажу калуђери и додају да се у стијенама око манастира налази још биљега са натписима.

Одавде се пружа поглед и на величанствени споменик Вожду Карађорђу и велики крст који доминира околином.<бр />Овдје се, као ни на ком другом мјесту, јаче чује умилни звук звона манастира добрунског која позивају на службу божију,славе вјеру православну и опомињу на молитву, скрушеност и богобојажљивост.

(БН)