"ГП Крајина" Бањалуци не плаћа милионске накнаде

Министрица за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић 2014. године омогућила је да милиони марака не заврше у каси града Бањалука, већ у сигурним рукама грађевинске фирме “Крајина” власти блиског тајкуна Борка Ђурића.

Игноришући Закон о уређењу простора и грађењу РС, поништила је рјешење Градске управе и омогућила “Крајини” огромну зараду, јер је на само једној ламели од 2.086,71 квадрата градски буџет остао без 259.391 КМ обрачунатих трошкова уређења грађевинског земљишта. Таквих и сличних ламела на том простору је више од 110. Осим тога, у приватном елитном насељу “Алеја Центар” усред Бањалуке планирани су и тржни центар и српско-руски храм и школа. 

Расту Ђурићевог комплекса погодовале су СНСД-ове градске скупштинске већине, које су за остваривање тајкунских визија три пута, 23. октобра 2002, 29. новембра 2007. и 31. маја 2018, мијењале регулациони план, а градоначелници Драгољуб Давидовић и Игор Радојичић потписивали уговор и два додатка том документу, што је у посједу Журнала. 

НИЈЕ БОРКО БИЛО КО

Јер, Ђурић, дојучерашњи предсједник Привредне коморе РС, Милораду Додику, апсолутном владару у РС, није било ко.

Успон ГП “Крајина“, како је Журнал раније писао, почео је 25. октобра 2000. године, односно крајем првог Додиковог премијерског мандата. Тадашњи министар одбране у Влади РС Манојло Миловановић, мимо закона, продао је овој фирми 175 дунума земље у центру Бањалуке, са припадајућим објектима.

Заузврат је “Крајина“ имала обавезу да за потребе војске изгради 84 стана. Цијена квадрата била је изузетно висока у то вријеме, 1.600 КМ, а укупна вриједност станова 9,5 милиона КМ.

Министарство на челу са Миловановићем је објекте Војске РС, који су касније порушени, процијенило на, такође, 9,5 милиона КМ, па је јасно да је огромна парцела “Крајини“ дата бесплатно.

Правобранилаштво РС одмах је указало на незаконитости, али пројекат се није заустављао. Већ на том првом кораку, Крајина је зарадила више од 40 милиона марака, јер је стварна вриједност земљишта у једном комаду износила 50 милиона. Да је испарцелисано и продано лицитацијом, његова цијена би, како су Журналу потврдили стручњаци из ове области, достигла астрономских 210 милиона марака.

ДАВИДОВИЋЕВ ПОТПИС

Ни три године након предаје атрактивног земљишта у руке тајкуна, 7. јула 2003, тадашњи градоначелник Бањалуке, СНСД-ов Драгољуб Давидовић са “Крајином” је потписао основни уговор. Дефинисано је да ће комплекс имати 14 блокова са укупно 106 стамбено-пословних ламела различите спратности, као и школа. Град се обавезао да ће продужити Гундулићеву улицу и обезбиједити неопходне грађевинске дозволе.

Давидовић се позвао на тадашњи Закон о грађевинском земљишту РС у којем је стајало да “ако је додијељено градско грађевинско земљиште које није уређено, корисник земљишта није дужан да плати накнаду за уређење земљишта” те да ће “ГП Крајина” избјећи и овај трошак, а да ће јој, по издавању грађевинских дозвола, бити обрачунавана само рента.

Ђурићеве визије сезале су далеко па је 29. новембра 2007. градски парламент измијенио дио регулационог плана “Алеја-Центар”. Анекс уговора био је спреман.

На све планиране објекте Давидовић је дозволио изградњу подрумских просторија и подземних гаража. Додано је још пет ламела, а појединим из основног уговора повећана је спратност. Визија је подразумијевала и градњу тржног центра па је и то завршило у документу којег је Давидовић потписао 1. јула. 2010.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/03/27/311176/гп-крајина-бањалуци-не-плаца-милионске-накнаде-2.wебп" алт="" wидтх="706" хеигхт="724" />

Ипак, Ђурићев залогај био је превелик, а Давидовић је почео да се прибојава краја властитог врло дискутабилног мандата па се и “оградио”:

“Коначан статус инфраструктуре биће регулисан по завршетку изградње стамбено-пословног комплекса ‘Центар-Алеја’ по тада важећим прописима”, стоји у документу.  

КАД СРЕБРЕНКА ШТИТИ АУТОРИТЕТОМ

Сребренка Голић у децембру те године, испред СНСД-а, сједа у министарску фотељу.

Три године касније на снагу је ступио Закон у уређењу простора и грађењу РС, а тим је престао да важи Закон о грађевинском земљишту РС, на који се у основном уговору позивао Давидовић. Измијењене законске околности подразумијевале су и дјеловање Градске управе, што је она и учинила.

У посједу Журнала је и рјешење о издатој грађевинској дозволи од 10. новембра 2014. године за градњу ламеле 5а, у блоку “Е” овог комплекса. Тада је на челу града био, такође СНСД-ов, Слободан Гаврановић. Одјељење за комуналне и стамбене послове и послове саобраћаја утврдило је да су “Крајини” обрачунати трошкови уређења грађевинског земљишта у износу од 259,391,51 КМ. Међутим, Ђурић се жалио Сребенки Голић која је све ово спремно дочекала на челу другостепеног органа.

<имг срц="/стораге/имагес/2021/03/27/311177/гп-крајина-бањалуци-не-плаца-милионске-накнаде-3.wебп" алт="" wидтх="1131" хеигхт="480" />

<имг срц="/стораге/имагес/2021/03/27/311178/гп-крајина-бањалуци-не-плаца-милионске-накнаде-4.wебп" алт="" wидтх="1163" хеигхт="344" />

Оглушивши се о Закон о уређењу простора и грађењу, али и члан Анекса 1 уговора између Града и Ђурића, поништила је рјешење Градске управе и написала:

“У меритуму је одлучено да инвеститор нема потребе закључивања новог уговора о финансирању опремања градског грађевинског земљишта са Градом, с обзиром на чињеницу да су уговором од 7. јула 2003. већ регулисани међусобни односи између инвеститора и Града, а у вези са уређењем градског земљишта за изградњу цијелог комплекса…”

Гаврановић је представљао град, ћутао и наставио да издаје дозволе.

ИГОРЕ, ПОТПИШИ И ЋУТИ

Већ 2016. године дошло је до смјене генерација, не политике. Тајкуни су поново мирно спавали и убирали милионски вриједне плодове градње.

СНСД-овом градоначелнику Игору Радојичићу тек није пало на памет да, као очигледно оштећена страна, раскине спорни уговор или да се бар побуни код Милораду Додику изузетно важне Сребренке Голић, подсјети је на законе… Не!

<имг срц="/стораге/имагес/2021/03/27/311179/гп-крајина-бањалуци-не-плаца-милионске-накнаде-5.wебп" алт="" wидтх="716" хеигхт="778" />

СНСД већина у Скупштини града 31. маја 2018. поново је усвојила измјене регулационог плана. Годину касније Радојичић је потписао анекс уговора. У блоку “З” пристао је на градњу нове четири зграде са подземним гаражама, блоку “И” додао дио зграде са седам спратова, Додику подилазио пристајући на градњу српско-руског храма на чијим је темељима дочекао Сергеја Лаврова, министра иностраних послова Русије, а блок “К” остао је формално-правна мистерија.

Радојичић је аминовао градњу непознатог броја ламела и све потписао 24. јуна 2019. године.   

Борко Ђурић и “ГП Крајина” продајом станова и пословних простора у елитном насељу остварили су вишемилионску добит, а да инфраструктуру никада нису предали на употребу граду, што су били обавезни према закону. Закупци пословних простора кориштење јавне површине плаћају управо Ђурићу, не граду.

За то вријеме градске комуналне службе уредно су у функцији становника овог приватног насеља. Одвоз смећа је редован, а улице унутар комплекса зимске службе чисте приоритетно.

(Зурнал.инфо)