У Њемачку иселило 400.000 Хрвата, углавном из БиХ!

Лани се из Хрватске у Њемачку доселило 26.335 хрватских држављана, а истодобно се иселило њих 10.305. Иначе, у пандемијској години Њемачка је имала најмањи приљев странаца, но питање је колико је утјешно што се лани иселило мање хрватских држављана, особито у успоредби с најгорим годинама езгодуса 2018., 2017., и 2016. када се у Њемачку исељавало, према прецизној њемачкој статистици, више од 50 хољада хрватских држављана.

Политолог и повјесничар Тадо Јурић с Хрватског католичког свеучилишта прогнозира да би због промјене начина рада који је донијела пандемија, а због које ће све више превладавати рад на даљину, и исељавање Хрвата у Њемачку могло стати за пет година, а дио исељеника могао би се и вратити.

– Запад још неко вријеме неће одустати од увоза радне снаге као кључне мјере у обнављају свог становништва. Али ни то неће вјечно трајати. Под утјецајем четврте индустријске револуције која је појавом коронакризе добила невиђену акцелерацију, ствара се потпуно нови облик економије.

Телеwоркинг ће замијенити бројна радна мјеста на начин да ће након социјализације радника и ученика, којој управо свједочимо, бројна занимања пријећи у сферу рада на даљину. А то значи да ће радник, примјерице, из Молдавије из свог стана обављати оно што сада обавља Хрват у Стуттгарту.

Моја процјена је да ће за пет година услијед ове потпуне преобразбе начина рада који доноси телеwоркинг стати исељавање из Хрватске, али наступити и већи повратак – говори Јурић.

Наравно, не односи се то на занимања која не могу радити на даљину. Иначе, према њемачком Савезном уреду за миграције (БАМФ) 2019. у Њемачку се иселио 40.151 хрватски држављанин.

Јурић истиче да је пад исељавања од 40% у 2020. предвидио у мају лани методом дигиталне демографије, односно праћењем намјера о исељавању Хрвата које се могу добити анализом претраживања појмова на Гооглеовој тражилици, попут “пријава боравака у Њемачкој” и “замолба за посао”.

Но, напомиње, није нимало утјешно да је методом дигиталне демографије израчунао пројекцију намјера исељавања у 2021. наших држављана чак 130% већу у односу на 2019., кад се ситуација с короном стабилизира.

Сматра да ће исељавање хрватских држављана и даље тећи првенствено према Аустрији и традиционално у Њемачку, а у Ирску и Шведску ће готово па престати. Још у марту лани за Вечерњи је предвиђао и пораст повратника из Њемачке јер:

– Студије су јасно указивале на чињеницу да ће у кризи највише бити погођени странци. То је данас већ и доказано и јасно се види да су странци у успоредби с Нијемцима у 20% више случајева остајали без посла. Дакако, то је повезано и са занимањима услужног сектора у којем су странци знатно више заступљени од Нијемаца, а која су највише погођена коронакризом.

Већина подријетлом из БиХ Но код тумачења броја повратника треба бити опрезан. Ријеч је о људима који су се вјеројатно због губитка посла и нагле порасти несигурности пријавили у Хрватској ради здравственог осигурања и слично, но то не значи да се већ мјесец дана послије нису поновно вратили у Њемачку.

Хрватска статистика биљежи само чињеницу пријаве, али се не зна колико се пута иста особа тијеком године пријавила и одјавила из Хрватске. То значи да је број повратника знатно мањи него што мислимо, али и број исељених – сматра Јурић.

Колики је удио Хрвата из БиХ међу више од 400 тисућа хрватских држављана који данас живе у Њемачкој? Јурић узвраћа да је удио хрватских држављана из БиХ у Њемачкој у тзв.

ЕУ валу исељавања око 40% те да је генерално већина Хрвата у Њемачкој поријеклом из БиХ. Али ни то не чуди, додаје, јер и у Хрватској четвртину популације чине Хрвати поријеклом из БиХ.       

(Агенције)