Економија назадује - Ко је одговоран?!

Неповјерење у систем – тако би се могао окарактерисати однос грађана према економским политикама у БиХ. Економија је у посљедњих неколико година, по мишљењу грађана, назадовала.

Да би се остварио значајнији напредак у БиХ, раст БДП требао би бити много већи од 3 одсто, колико износи реална стопа раста у посљедњих десет година. Да се губи повјерење у систем  и да стање треба мијењати показују резултати истраживања Центра за политике и управљање. Резултати нису изненађујући, али нису ни охрабрујући.

ПЕРЦЕПЦИЈЕ СТАЊА ЕКОНОМИЈЕ

46,6% - ЕКОНОМСКИ СМО НАЗАДОВАЛИ
39,2% - ЕКОНОМСКИ СМО СТАГНИРАЛИ
10,7% - ЕКОНОМСКИ СМО СЕ РАЗВИЈАЛИ
3,5%   - НЕ ЗНАМ 
ИЗВОР: ЦЕНТАР ЗА ПОЛИТИКЕ И УПРАВЉАЊЕ

Грађани, према наведеном истраживању, истичу да би институције требало више да раде на подстицању при запошљавању. Када је ријеч о запошљавању и даље проблеми постоје у јавним предузећима. У појединим вишак радника, у другим проблем презадуженост.

Ипак, више од половине анкетираних грађана и поред наведеног сматра да није потребно проводити додатну приватизацију. Иако грађани наводе да нове фабрике треба отварати држава, економисти истичу да се недовољно ради и на довођењу приватних инвеститора. 

“У Херцеговини имамо невјероватан бум производних капацитета. То нико није анализирао зашто се то баш тамо дешава, до појединих локација у Федерацији, као што је Горажде гдје су двије фабрике нове направљене. Имамо те изузетно добре примјере од којих нико неће ништа да научи. Ми у РС апсолутно ништа не радимо да створимо амбијент у коме ће људи инвестирати, гдје ћемо ако ништа друго, поклонити им земљу да покрену капиталну инвестицију и да на неки начин буду стимулисани”, поручује економиста Зоран Павловић. 

Правна несигурност приликом покретања посла и даље представља главни проблем када је ријеч о самозапошљавању. Грађани не вјерују ни контролним органима, односно инспекцији, па се поставља питање оправданости постојећег курса развоја.

Ако и постоји, додатно је оптерећен пандемијом која је потресла и богатије и развијеније земље. Изостанак одговорности не доприноси побољшању стања, а политичка контрола већине процеса, па и економског развоја не буде наду да ће се стање мијењати.  

“Нисам видјела у посљедњих 20 година да је постојала јасна визија економског напретка, него је то споредно и мислим да ни стручна јавност није одговорила том проблему. Ту би се сви могли пронаћи кривим  стручна и научна јавност и у коначници политичари”, истиче економиста Јелена Тривић. 

А како се до сада управљало економијом показују поједини подаци да ће за грађане још дуго бити недостижан живот грађана у другим европским земљама. Тачније, БиХ би према појединим анализама, стандард Европске Уније могла да достигне за 100 година. Овим темпом развоја и одлива становништва поставља се питање да ли ће за један вијек имати ко да прослави успјех.

БН ТВ