Дјечак могао да умре испред продавнице

Ово је питање које је продавцима у једној трговини у Бачкој Паланци упутила Марија М. (39), чији четрнаестогодишњи син М. С., који болује од дијабетеса, умало није умро кад му је позлило пошто нису жељели да му дају обичну чоколадну бананицу да би подигао шећер. Да трагедија буде већа, продавац је чак ударио друга болесног дјетета, који је у паници, када је М. С. пао на земљу и почео да се тресе, покушао да му помогне, преноси Курир.

– У четвртак увече сам радила другу смјену, а син је кренуо да се прошета. То ради увијек послије оброка, јер због дијабетеса мора да буде физички активан. Са собом је понио једну чоколадицу и чоколадну бананицу, апарат за мјерење шећера у крви и пен-инсулин. У једном тренутку му се слошило. Шећер му је био 3,2, а нормалне вриједности су од четири до шест.

Појео је обје чоколадице које је имао код себе, али му се стање за пет минута веома погоршало. Шећер му је пао на 1,9. Јако се тресао и грчили су му се сви мишићи. Другар који је био са њим се уплашио и успаничио. Ушли су заједно у ту продавницу. Син је продавцима, били су мушкарац и жена, рекао да има дијабетес, да му је позлило и замолио је за једну бананицу која му је потребна да би подигао ниво шећера у крви. Истерали су га напоље и рекли: “Ако немаш пара, изађи” – прича за "Курир" Марија.

Дјечака су, када је излазио из продавнице, ноге издале и пао је на бетон. Посљедњим атомима снаге дао је другу телефон и замолио га да зове тетку. Маму није хтио да узнемирава јер је била на послу.

– Друг мог сина је поново ушао у продавницу. Био је јако уплашен, није видио друго рјешење, те је покушао да украде бананицу. Трговац му је лупио шамар и истјерао га напоље. Моја сестра је дошла за пет минута. Нашла је Михајла како лежи на бетону и грчи се. Друг је плакао. Сина су буквално секунде дијелиле од сигурне смрти. Још је био свјестан, али је могао да падне у кому сваког секунда – прича Марија.

Дјечаку М. С. је одмах било боље након што је попио “кока-колу”, њене сестре су га одвезле кући, а њу тек тада обавијестиле шта се десило.

– Ока нисам склопила те ноћи, нисам могла да дочекам јутро да одем тамо. Питала сам их да ли би могли да ме погледају у очи да је умро, а продавац је рекао: “Вјероватно не”. Рекли су ми и да не знају шта је дијабетес, те шта би било да сваки дан неко тражи нешто, а ја сам им на то одговорила да не морају да знају шта је дијабетес да би били људи. Па, не долази, ваљда, сваки дан неко дијете и моли за бананицу да би остало живо?! – каже Марија.

Ова компанија је на свом званичном сајту, “изразила дубоко жаљење и забринутост поводом немилог догађаја”.

– Организовали смо интерну истрагу, у коју смо, поред запослених, укључили и породицу дечака са жељом да се што прије сазна ток догађаја и кривци како би се предузеле прикладне дисциплинске мјере. Наша дужност је да кажемо да су први резултати показали да између нашег запосленог и дјечака није било физичког контакта, како је првобитно објављено. Такође, запослени трговци нису били упознати да је испред самог малопродајног објекта дјечак којем је на било који начин, због здравственог стања, требала помоћ.

Иначе, 1. маја ће бити тачно годину дана како је откривено да М. С. има дијабетес типа 1 који је неизљечив. Он живи нормално као и његови вршњаци само што мора да пази много више од њих.

– Прстићи мог дјетета су у ранама због боцкања и мјерења шећера у крви. Међутим, он је то јако лако прихватио, ниједном није поклекао. Ведрог је духа и има племениту душу као небо. Он је сигурно продавцима већ све опростио и заборавио, али, ја сам мајка, ја не могу.

(Курир)