Нови закон није у служби сузбијања корупције

Који су то недостаци на које упућују невладине организације?

Транспарентност, конкурентност, једнак третман, недискриминација понуђача, ефикасност. Ништа од наведеног није обезбијеђено у Приједлогу измјена и допуна Закона о јавним набавкама, који је требао да ријеши један од највећих проблема у БиХ, корупцију. Ово тврде из УГ „Тендер“. 

Најочитији примјер јесте преговарачки поступак без објаве обавјештења. Из „Тендера“ кажу да у закону, који је дјелимично рађен по узору на Закон о јавним набавкама Србије, није дефинисано да Агенција за јавне набавке БиХ доставља своје мишљење о спровођењу поступка јавне набавке. 

„Ту је остављен простор да се тим поступком може фактички уговорни орган да врши дил са понуђачем. Чак може онда када се поништи претходна јавна набавка, која је била јавна, транспарентна, а уговорни орган може лако до тога доћи, нека каже пробијена су средства, мала су средства, поништава се набавка“, каже члан Предсједништва УГ „Тендер“ Рајко Кецман.

Поступком без јавног оглашавања, ствара се могућност да се лако управља понуђачима и да се набавке намјештају. Примјери ових злоупотреба су заштита ексклузивних права и набавка по крајњој хитности, попут набавке респиратора. 

Уз преговарачки поступак, из невладиних организација наводе да се у Приједлогу закона нису нашле бројне актикорупцијске одредбе којима би се појачала казнена политика, а које су биле дефинисане у Нацрту, попут инспекцијског надзора.

„Ако он не може бити инспекцијски, евидентно је да нема политичке воље за тим. То не значи да не треба оснаживати надзор. Ми смо губљењем тог једног цијелог поглавља изгубили један сет санкција, које је требао издавати инспектор на лицу мјеста. С тога захтијевамо да се у сада актуелном приједлогу, док још има времена за амандмане повећају прекршајне санкције“, поручује предсједавајућа Скупштине Транспаренси интернешнела у БиХ Александра Мартиновић.

Из Транспаренсија траже и да се у Приједлогу закона поправи и одредба која се тиче спрјечавања сукоба интереса.

„Односи се на повезана лица која према актуелном Приједлогу, ако су стекла имовину у одређеној фирми са којом уговорни орган треба да склопи уговор у периоду од двије године прије ступања на снагу тог јавног дужносника, испада да нису у сукобу интереса. То је де фацто сукоб интереса“, наглашава Мартиновић.

Предложене измјене закона не садрже ни модел кривичног дјела - Злоупотреба у јавним набавкама, иако су то тражили из правосудне заједнице. Мартиновићева каже да неусвајање овог модела не мора бити толико погубно уколико се горенаведени прописи адекватно кривично ускладе, како за јавни, тако и за пословни сектор.

Оно што је чињеница, нетранспарентним јавним набавкама, пљачкају се јавна средства, што доводи до тога да се одређена роба плаћа и по 60% више у односу на реалну цијену. Ово одговара актуелној власти, наглашавају из УГ „Тендер“.

„Начелно гледано сви су равноправни, али у пракси, они који су ближи власти и који су у дилу, они пролазе и они су заштићени и могу да раде шта хоће“, истиче члан Предсједништва УГ „Тендер“ Рајко Кецман.

Из невладиних организација кажу да лоше управљање, корупција, те друге незаконите радње годишње коштају БиХ више од милијарду и по КМ. Недавно је амбасадор САД-а у БиХ Ерик Нелсон рекао да је БиХ друга најкорумпиранија држава у Европи и да новац који држава узима од грађана треба да се искористи за унапређивање живота становништва, а не за богаћење корумпираних званичника и њихових пријатеља.

БН ТВ