Њемачка постала обећана земља за грађане БиХ

Од скоро 230.000 бх. грађана колико их је у протеклих седам година отишло у друге земље, 23,5 одсто је отишло само у Њемачку, што потврђује да је Њемачка најпожељнија дестинација.

- Мој коментар је да бих и ја врло радо пошто немам посао. Мислим да овдје држава не обећава никакву будућност. Имам троје дјеце, не знам шта би им препоручила да заврше од школе да сутра могу да се запосле и остану у овој држави. Доћи ће тренутак када ће они отићи. Ја већ имам година, можда ми је касно и мислим да су људи у праву што одлазе одавде. Ако нисте страначки активни, немате шансу за запослење и мислим да су људи сасвим у праву што одлазе и биће још више тога, каже једна Бијељинка.

Њен суграђанин истиче да су у Њемачкој бољи услови за живот, а да у БиХ тога нема.

- Овдје су ниске плате и не можеш ништа уштедити да би нешто остварио, па ако тога нема, млади немају перспективу, истиче он.

Према подацима Њемачког завода за статистику, у Њемачкој живи око 20.000 дјеце и тинејџера поријеклом из БиХ, а алармантне су цифре када је ријеч о радно способном становништву – скоро 130.000 бх.грађана од 20 до 40 година старости живи и ради у Њемачкој, а тај број се стално повећава.

- Њемачка има најјачу економију у Европи. Њемачка је имала пред пандемију преко 45 милиона запослених, што је пола од укупног броја становника. А сва наша дугогодишња истраживања показују да је главни разлог одласка економски фактори, рекао је проф. др Стево Пашалић, демограф.

Процјењује се да су земље Источне Европе и Западног Балкана “убациле” више од 200 милијарди евра у економију Њемачке кроз образовање и обуке младих радника који су се преселили у ту земљу између 2009. и 2017. године.

Проф. др Миленко Станић, економиста, каже да најновија истраживања потврђују да друштво приликом одласка високообразованог кадра губи од 30-70.000 евра по једном лицу које је завршило факултет, колико друштво уложи у његово школовање.

Истовремено, Босна и Херцеговина има просјечну радну снагу око 43 година старости, што је показатељ да ми најефективније раднике, у пуној снази немамо довољно, што нас ставља на 90 мјесто по конкурентности у привреди, указују демограф Стево Пашалић и наводи да БиХ мора да примијени модел скандинавских земаља ако мисли да задржи становништво.

- То су нове мјере којим дају стабилан посао, дјеца имају бесплатно школовање, вртиће уз додатне субвенције и то већ даје значајније ефекте, каже проф. др Пашалић.

С друге стране, власти БиХ радије се баве директном користи од 3 милијарде КМ дознака које добијају из дијаспоре,  занемарујући да ће тај тренд престати јер одлазе комплетне породице, каже економиста Миленко Станић и додаје да ће тиме бити смањени приливи у пензионе и здравствене фондове, а гасиће се привреда.

Демографи указују да ће након пандемије бити убрзане миграције, јер је Њемачка исказала потребу за још 2 милиона радника, а Европска унија има слободних три и по милиона радних мјеста.

БН ТВ