Рудници у БиХ се затварају, рудари остају без посла
Сви рудници и термоелектране у Босни и Херцеговини биће затворени најкасније до 2050. године.
На то су се обавезале земље Западног Балкана, међу којима и БиХ, потписивањем Софијске декларације о Зеленој агенди.
Самим тим око 10.000 рудара у Босни и Херцеговини ће остати без посла.
Међутим представницима власти не значи пуно оно на што су се обавезели, па не само што не воде полемику о преласку са фосилних горива на друге видове енергије, посљедицама исте, или останку без посла 10. 000 људи, већ најављује изградњу нових блокова, у Гацку, Угљевику, Какњу, Тузли!
И све то док ЕУ разматра неку врсту таксе за емисије угљен-диоксида на Западном Балкану, што ће, ако буде уведено, бити велики удар на цијену електричне енергије.
А о губицима који се мјере у милијардама КМ због вишегодишњег застоја у реформи енергетског сектора и измјени одређених законских прописа сувишно је и говорити.
ЗАШТО ЈОШ УЛАЖЕМО У УГАЉ?
Када све ово знамо, поставља се питање зашто БиХ још увијек улаже у угаљ и фосилна горива.
Нажалост, и након вишеседмичног чекања, одговор нисмо добили ни од ресорних ентитетских министарстава, ни са државног нивоа.
Зашто је ситуација таква каква јесте појаснио нам је Огњен Марковић, стручњак за енергетику и члан РЕСЕТ-а,
Угаљ је, како истиче, традиционално гориво за производњу електричне енергије у БиХ. Такође, био је основа развоја електроенергетског сектора и индустријализације, док је данас, у земљи са слабо развијеном индустријом, један од сектора који, са термоелектранама и пратећим услужним дјелатностима, запошљава велики број радника. Поред тога, угаљ је енергент којег у БиХ има у великим залихама и осигурава једну врсту енергетске независности, а затварање рудника и прекид производње електричне енергије из њега представља озбиљан економски, социјални и политички проблем.
„Рудници су важан фактор економских процеса у регионима у којима се експлоатише угаљ. Због ових разлога не изненађује да се покушава наставити експлоатација угља и производња електричне енергије кроз изградњу нових, савременијих и ефикаснијих јединица. Међутим, у контексту европске енергетске политике и политике других развијених земаља овај приступ, гледајући средњорочно и дугорочно није исправан. Наиме, због увођења “такси” на емисије угљен диоксида, па чак и ако се то деси потупно, производња електричне енергије из угља ће постати неисплатива, што ће средњорочно и дугорочно представљати озбиљан економски проблем“, појашњава Марковић и предлаже шта би наша земља требала урадити умјесто улагања у угаљ.
По њему кључно је пет корака.
Први је окренути пројекте транзиције региона са експлоатацијом угља и производње електричне енергије из њега тако што ће: Планирати престанак производње електричне енергије из угља у наредних двадесет до 30 година; Укључити у реализацију пројекта транзиције региона са експлоатацијом угља све судионике, почев од рудничких синдиката и синдиката термоелектрана, преко локалних и друштвених заједница; Планирати нове пројекте на погођеним подручјима како би били замјена за оне који ће престати са радом; Извршити преквалификаију радне снаге како би се ангажовала на новим пројектима; Прилагодити систем образовања новим економским процесима; Осигурати потребна средства за реализацију пројекта транзиције кроз сарадњу са међународним финансијским институцијама, домаћим изворима и кориштењем фонда за трговину емисијама.
Други је постепено успоставити механизам трговине емисијама угљен диоксида, за шта треба донијети нове законе и/или измијенити постојеће.
Трећи, системски и радикално примијенити мјере енергетске ефикасности, док под четвртим Марковић наводи грађење објеката за производњу електричне енергије из обновљивих извора (солар, вјетар, биомаса, вода) али не само објекте веће снаге него и објекте који ће бити грађени по принципу “грађанске енергије” гдје ће грађани и пословни субјекти улагати у изградњу електрана кроз тзв. купце-произвођаче (просумере) и енергетске заједнице.
И као посљедњи пети корак наш саговорник наводи успостављање организованог тржишта електричном енергијом и гасом у БиХ и и бити дио регионалног организованог тржишта.
(Бука)
Повезане вијести
Коментари (9)
Водеци рс патриота
Након 2050те..заболи ме
Рудар
Ко казе да је рудар задобио судар. Није.
драго
Они су своје руднике угља искористили и полозили у термоелектранама, а сада када мање развијене земље то раде онда не смију, западу је све дозвољено а када им није у интересу онда се позивају на све и сваста. Зар они нису загађивали када се своје термоелектране искориставали и угаљ лозили у њих?!
Да ли се они
Дрогирају? Јефтина енергија нам је била један од ријетких адута у економској утрци... Европа ће постати неофеудална верзија Бразила, а ми ћемо бити Венецуела. Ужас!
грга
Нека се затворе.Рудници су у федерацији..
Оља
Питање је да ли ми у политици (која је овдје одлуцујици фактор у свему) имамо способне људе ција интелигенција мозе докуцити како послије затварања рудника обезбиједити алтернативни нацин снабдијевања горивом. Да су несто знали, не би дозволили да термоелектране деценијама трују људе а тек, када услиједи притисак споља, поцну уградјивати филтере. Када нам политицари буду људи од памети и знања, а уз то нехалапљиви, онда се моземо нецему надати. До тада, нека нам је Бог на помоци.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.