Домаћи производи скупљи у Српској од увозне робе

У мору актуелних поскупљења, драстично је повећана цијена уља, с просјеком од три марке, што говори да је овај производ скупљи за око једну марку од црног злата.

“Ту је оправдање  да је дошло до поскупљења увозне сировине, што се може и прихватити, иако су ранија оправдања била најчешће везана за поскупљње горива”, истиче Јован Василић из Удружења потрошача “Звоно”.

ТИХО ПОСКУПЉЕЊЕ

Притиснути новим цијенама, купци ни не примећују да је на тржишту присутно тихо поскупљење, кажу из Удружења потрошача.

“Можда јеиИ боље да сад знамо да је уље поскупило, барем је паковање од једне литре уља остало непромијењено, јер се најчешће појављује смањење грамаже. И ту је проблем када вам смање грамажу а остане цијена иста, а то се не евидентира као поскупљење”, објашњава Василић.

ЛОША ПРИВРЕДНА АКТИВНОСТ

Свако ново поскупљење, сматрају економисти руши већ незавидан  животни стандард грађана Српске.

“Расту значајно трошкови и цијене роба пољопривредних производа, односно производа хране и комуналне потрошње и становања, а углавном је ријеч о производима који у великом проценти долазе са домаћег тржишта, дакле од домаћих предузећа. То је показатељ лоше привредне активности и лошег стања код наших произвођача”, тврди проф. др Миленко Станић.

ПРОИЗВОДЊА ДИКТИРА ПРОДАЈНУ ЦИЈЕНУ

Колико домаћи производи губе битку у конкуренцији говори и податак да је увезено воће и поврће и поред царина јефтиније од домаћег, а као разлог пољопривредници наводе више фактора.

 “Имали смо случај сада у овој години да је цијена репроматеријала скупља за 40 посто, а самим тим се поскупљује и наша производња”, каже Горан Симић, повртар из Велике Обарске.

ПРЕЛЕВМАНИ МОГУ ЗАШТИТИ ПРОИЗВОДЊУ

“Зато ми тражимо заштиту домаће производње,  да се уведу прелевмани, да би цијена била јефтинија и наше домаће, јер би прелевмани ту разлику у цијени покушали да балансирају”, поручује Саво Бакајлић из Удружења  пољоприведника села Семберије и Мајевице.

ПРОФИТ НЕ ИДЕ У РУКЕ СЕЉАКА

Заробљен између трошкова, уложеног труда и зноја, сељак осим плодова не значи да увјек убире и профит.

“Продајну цијену у суштини не одређује произвођач, него накупци, који у великом броју крећу се у том ланцу од произвођача до потрошача који управо због тога добија високу цијену”, тврди повртар Симић.

ПРИНОС УСЛОВЉЕН ВРЕМЕНСКИМ ПРИЛИКАМА

На развој пољопривреде не утичу само субвенције и конкретне заштитне мјере, кажу произвођачи, него  климатски услови.

“Сва производња…, лубенице, шљиве и остало касниће неких 20 дана, док је лубеница из Македоније већ доспјела климатски 20 дана прије наше лубенице и онда уђу енормне количине на наше тржиште, а наш произвођач нема коме продати, јер је већ довезена лубеница”, објашњава Бакајлић.

РОБНЕ ЗАЛИХЕ НА ИЗДИСАЈУ

Прогнозе агрометеоролога најављују кашњење домаће производње, а са друге стране, залихе робне резерве у БиХ су на издисају, што ће условити дисбаланс у тржишним цијенама и прекомијерни увоз робе са стране.  

БН ТВ