"Нисам сигуран да би сви у НАТО-у подржали БиХ"

На формирање те комисије чекало се годину и по дана након што је формиран садашњи сазив Савјета министара БиХ у децембру 2019. године, а она представља институционални оквир БиХ наставка сарадње са Сјеверноатлантским савезом (НАТО).

Комисију сачињава 21 члан који су представници институција БиХ из три конститутивна народа, а све одлуке унутар Комисије требале би се доносити на темељу консензуса како би требао бити и донесен документ који представља правни оквир за сарадњу с НАТО-ом - Програм реформи.

Будући да Програм реформи представља планове државе за једну календарску годину, чланови Комисије у понедјељак ће сагледати, наглашава Бркић, шта су то контрибуције институција како би се добила прва радна верзија тог документа, а након што Комисија одобри документ он ће бити прослијеђен Савјету министара.

Говорећи о путу БиХ ка чланству у НАТО-у, Бркић је подсјетио да су два од три директна сусједа БиХ пуноправне чланице НАТО-а (Хрватска и Црна Гора) док се Србија властитом одлуком одредила за војну неутралност, али и дубоку сарадњу с НАТО-ом.

- Ако погледамо даље види се да цијели простор југоисточне Европе заправо чине земље чланице НАТО-а. Веома је важно да НАТО никада од БиХ није ултимативно тражио у контексту промјене статуса него је наглашавано да ће се поштовати оно што се унутар БиХ договори - подвукао је Бркић.

Стога је БиХ тренутно у процесу сарадње с НАТО-ом, а годишњи извјештаји односно Програм реформи се доставља у Брисел те постоји динамика односа на политичком плану, док с војне стране БиХ учествује у НАТО вођеним мисијама у Афганистану за шта је добила све похвале.

- Када ће БиХ постати чланица НАТО-а и хоће ли уопће питање које је пред нама и вјероватно ће га донијети нека нова гарнитура политичара. У овом тренутку је важно не затровати простор сарадње који постоји између БиХ и НАТО-а беспотребним јаловим причама - подвукао је.

Такође, Бркић је подсјетио да чланство у НАТО-у није само питање воље државе БиХ него постоји потреба да о томе одлучи 30 држава чланица НАТО-а које требају дати одговор да ли су спремне примити БиХ или нису, а Бркић није сигуран да би данас све државе потврдно одговориле.

Такође је подсјетио да су у складу са Стратегијом апољне политике БиХ која је дефинисана 2018. године чланство у Европској унији и НАТО-у спољноополитички циљеви БиХ, а он каже да нема дилему о пуноправном чланству у БиХ у НАТО-у, ни он ни странка коју представља (Хрватска демократска заједница - ХДЗ).

- Поента је да требамо доћи до одлуке о томе на темељу консензуса унутар БиХ да постоји сарадња и да она не буде блокирана или на маргини спољнополитичких приоритета БиХ. Због тога је потребно наставити однос БиХ и НАТО-а какав је могућ - додао је.

Каже и да разумије другачије погледе на чланство, али такви ставови се морају помирити да би се наставила сарадња са Сјеверноатлантским савезом.

Осврнуо се на глобалне утицаје на БиХ када је у питању њен однос с тим војно-политичким савезом истичући да ће сви они који су искрени пријатељи БиХ поштовати одлуке тијела и институција БиХ које су донесене првенствено на темељу консензуса.

- Формирање Комисије и слање Програма реформе 2020. године у Брисел је консензусом донијета одлука Савјета министара те ће искрен и прави пријатељ подржати оно што се унутар БиХ договори. На крају на то нас позивају сви и наглашавају да нико неће доћи са стране и наметнути нешто него је потребан дугорочан и одржив договор унутар БиХ - појаснио је Бркић.

За њега, стога, није новина што се Руска Федерација противи политици проширења НАТО-а, али поштовати одлуке бх. институција и суверену вољу њених грађана је темељ односа, а однос БиХ с било којом трећом земљом не спречава бх. пут ка ЕУ и НАТО-у.

- Руска Федерација је јако важан енергетски партнер БиХ, као и у нашој завршној фази преговара чланства БиХ у Свјетској трговинској организацији, али је и важно тржиште за извоз бх. производа. Морамо водити рачуна о томе шта је интерес БиХ и како њега сачувати у познатим глобалним позицијама - додао је.

Подсјетио је да различите државе имају различита промишљања о ЕУ и НАТО-у, јер унутар НАТО-а постоје државе које нису чланице ЕУ, а велики су пријатељи БиХ и подржавају је на НАТО путу, као што је Турска, док с друге стране унутар ЕУ постоје државе које нису чланице НАТО-а, као Аустрија.

Но, оно што им је заједничко је да Европска унија и НАТО промовишу систем вриједности за које у БиХ постоји увјерење да требају бити дубље укоријењене у бх. друштво, а то су слободе, демократија, развој људских права и цијели низ других вриједности.

- Оптимиста сам да политика отворених врата која се показала као позитивна политика НАТО-а, као и политика проширења ЕУ има своју перспективу. Подсјетићу да је прошле године у изазовном периоду Сјеверна Македонија постала чланицом НАТО-а - казао је Бркић.

Стога је изразио увјерење да ће политика отворених врата НАТО-а остати жива, да ће БиХ доћи до тренутка када ће се одлучивати о чланству и то на начин да ће сви они који требају о томе одлучивати бити питани за тај пренос дијела суверенитета било кроз референдум или парламент, јер су различите државе на различите начине о томе одлучивале.

Ипак, како је закључио у интервјуу за Фену, Бркић није сигуран да унутар НАТО-а, као ни унутар БиХ, у овом тренутку постоји консензус да би БиХ била прихваћена и примљена у пуноправно чланство у НАТО-у, али зато је важно наставити дијалог о томе.

(Фена)