Суд опет пресудио: Влада незаконито смијенила Симића

Наиме, у првом рјешењу о смјени Симића, Влада Републике Српске, као образложење, навела је да је он разријешен на сопствени захтјев, што је Симић оспорио, а суд уважио.

Влада није доказала да је Симић тражио разрјешење, из разлога што се то није ни десило, па је поступак поновљен.

Подсјетимо, Младен Симић је незаконитом одлуком Владе Српске први пут смијењен са позиције директора Управе почетком 2019. године.

Након што је по Симицевој тужби, Окружни суд Бањалука почетком 2020. године поништио незаконито рјешење Владе Републике Српске, након вишемјесечног чекања  на поступање по наведеној пресуди, Влада Српске 2. априла прошле године поново је именовала Симића за директора Републичке управе за игре на срећу.

Без обзира на поновно именовање и чињеницу да није поново преузео дужност, Симић је већ на сљедећој сједници Владе поново незаконито разријешен са наведене дужности.

Оваквим поступањем предсједник Владе РС, Вишковић  је суду и цијелој јавности послао отворену поруку да су он и Влада РС изнад закона и да им судске одлуке ниста не значе. 

Влада Српске је након поништавања првог рјешења донијела ново рјешење у којем се умјесто образложења акта о разрјешењу, позива на законско овлашетење Владе да разрјешава и поставља државне службенике.

Законско овлашетење Владе да може да поставља и разрјешава државне службенике на руководећим пословима није оспорено, али је оспорено да се исти постављају и разрјешују мимо законских норми и критеријума и то директним кршењем закона, у овом случају Закона о државним службеницима. 

Смјењујући Симића у журби, у Влади Српске су "заборавили" да испоштују основне одредбе Закона о општем управном поступку те су поново донијели незаконит и неправилан акт, који је суд једноставно морао да поништи и да пресуди у корист тужитеља, тако да су неспособност и немијешање у свој посао, који су обиљежили мандат владе Радована Вишковића, сада потврђени и на суду.

Аљкавост и непознавање основних прописа и законских рјешења, као и вјеровање да закони за њих не важе, Вишковића и министре неће коштати ништа, док ће грађани из буџета намирити трошкове управног спора, али чињеница је да неспособност премијера и министара грађане Српске свакодневно кошта много више. 

Битно је напоменути и да је позадина разрјешења као и обично партијско - политичка, те да је Симићево разрјешење резултат унутарпартијских сукоба између функционера ДЕМОСа из Зворника и Бијељине.

Када је у питању партијски "плијен" у виду директорских мјеста јавних институција, сви закони и прописи падају у воду, али је алармантно да је у читав тај процес до грла увучена Влада Републике Српске, која јавно крши законе да би се испоштовали локални страначки интереси.

(БН)